#дайжест
🔥 Ўтган ҳафтанинг энг кўп харид қилинган китоблар билан танишинг
✨ «Маснавийхонлик дарслари»нинг 34-суҳбати бўлиб ўтди
🔥 Июнь ойида энг кўп харид қилинган китоблар
📣 Тез кунда
🎉 Ҳар бир харидингиздан 1️⃣ 0️⃣ 🔣 бонус балл олинг!
📣 «Севдириб тарбияланг» китобининг тақдимотига марҳабо!
📚 Фазилатли шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф ҳазратларининг 112 та китоби сотувда!
@hilolnashr
@hilolnashr
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Islom.uz
Rahmatulloh qori O'shiy
Hazratni xotirlab ko'rsatuvining 86-soni
Ushbu ko‘rsatuvda fazilatli shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahullohning ibratli hayot yo‘li haqida hikoya qiluvchi suhbatlar berib boriladi.
Suhbatlarda hazratga zamondosh bo‘lgan ulamolar, u zotning oila aʼzolari, shogirdlari va muxlislarining shayx hazratlari haqidagi xotiralari bilan tanishib borasiz.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
YouTube
Rahmatulloh qori O'shiy | Hazratni xotirlab 86-son
Hazratni xotirlab ko'rsatuvining 86-soni
Ushbu ko‘rsatuvda fazilatli shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahullohning ibratli hayot yo‘li haqida hikoya qiluvchi suhbatlar berib boriladi.
Suhbatlarda shayx hazratlariga zamondosh bo‘lgan ulamolar, u zotning…
Ushbu ko‘rsatuvda fazilatli shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahullohning ibratli hayot yo‘li haqida hikoya qiluvchi suhbatlar berib boriladi.
Suhbatlarda shayx hazratlariga zamondosh bo‘lgan ulamolar, u zotning…
Ризқ икки хил бўлади. Биринчиси – талаб қилувчи ризқ дейилади. Бунга мерос мисол бўлади, чунки меросхўр уни меҳнатсиз, сарф-харажатсиз, ҳатто ихтиёрсиз қўлга киритади. Иккинчиси талаб қилинган ризқдир. Бунга меҳнат, саъй-ҳаракат билан қўлга киритиладиган барча ризқ турлари киради.
Масалан, деҳқон, тижоратчи ёки ишчилар саъй-ҳаракатлари эвазига оладиган ҳосил-у фойдалар, ишҳақи, маош каби банданинг талаби билан келадиган ризқлар – талаб қилинган ризқдир. Бу ризқ фақат саъй-ҳаракат орқали қўлга киритилади.
Аммо ризқнинг ушбу иккала хили ҳам тақдирда тақсимлаб қўйилган. Баъзи аҳли илмлар шундай деганлар: «Ризқ ҳосил бўлишининг сабаблари ҳам тақдирга ёзилган. Бир банданинг тақдирида «касби орқали фалон ризққа эришади» деб ёзилган бўлса, у ўша касбнинг ҳаракатини қилади, кейин ўша ёзиб қўйилган ризқига эришади, яъни унинг ўша қилган саъй-ҳаракати ҳам, шу туфайли ризқи келиши ҳам тақдирда ёзиб қўйилган.
Худди шунингдек, тақдирда саъй-ҳаракатсиз ҳосил бўлиши ёзиб қўйилган ризқ ҳам саъй-ҳаракатсиз келади. Масалан, бир киши вафот қилиб, унинг мол-мулки меросхўрининг мулкига айланади.
📖 «Ризқ» китобидан
@hilolnashr
Масалан, деҳқон, тижоратчи ёки ишчилар саъй-ҳаракатлари эвазига оладиган ҳосил-у фойдалар, ишҳақи, маош каби банданинг талаби билан келадиган ризқлар – талаб қилинган ризқдир. Бу ризқ фақат саъй-ҳаракат орқали қўлга киритилади.
Аммо ризқнинг ушбу иккала хили ҳам тақдирда тақсимлаб қўйилган. Баъзи аҳли илмлар шундай деганлар: «Ризқ ҳосил бўлишининг сабаблари ҳам тақдирга ёзилган. Бир банданинг тақдирида «касби орқали фалон ризққа эришади» деб ёзилган бўлса, у ўша касбнинг ҳаракатини қилади, кейин ўша ёзиб қўйилган ризқига эришади, яъни унинг ўша қилган саъй-ҳаракати ҳам, шу туфайли ризқи келиши ҳам тақдирда ёзиб қўйилган.
Худди шунингдек, тақдирда саъй-ҳаракатсиз ҳосил бўлиши ёзиб қўйилган ризқ ҳам саъй-ҳаракатсиз келади. Масалан, бир киши вафот қилиб, унинг мол-мулки меросхўрининг мулкига айланади.
@hilolnashr
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM