Learn English 🇬🇧
Photo
It seems still, like a summer, even if it is autumn 🍁
Erta tongdan telegram kirmay degandim, hozir kirsam bir dunyo tabriklar, xabarlar kutib turgan ekan
Judayam xursand bo'ldim e'tibor uchun 🥰❤️
Kanaldagi ustozalarni ham bayramlari muborak bo'lsin 💐
Judayam xursand bo'ldim e'tibor uchun 🥰❤️
Kanaldagi ustozalarni ham bayramlari muborak bo'lsin 💐
20-dars. Present perfect - Hozirgi tugatilgan zamon
Ingliz tilidagi zamonlarning turlaridan yana biri present perfect deyiladi. Biror voqea o'tmishda boshlanib, hozir tugagan holat. Yoki oldinroq sodir bo'lgan, hozir ma'lum bo'lgan. Bu fe'lni ifodalash uchun egadan so'ng have/has so'zlarini ishlatib, harakat so'zlariga ied/ed/d o'tgan zamon qo'shimchalaridan birini qo'shamiz.
I have cleaned my shoes - Men poyafzalimni tozaladim. Ya'ni, hozirgina tozalab bo'ldim, kecha yoki undan oldin emas, yaqin vaqt oralig'ida tozaladim.
Present perfectda irregular fe'llarning uchinchi ko'rinishi ishlatiladi.
Noto'g'ri fe'llar uch xil ko'rinishda bo'lishini aytib o'tdik:
1. Infinitiv
2. Past simple
3. Past participle
Masalan, past participleda "go" - gone bo'ladi. Ba'zi noto'g'ri fe'llarning 2- va 3-ko'rinishlari bir xil bo'lsa, ba'zilari uchchala formati uch xil bo'ladi.
Quyida o'sha noto'g'ri fe'llarning ba'zilarini keltiramiz:
be (am/is/are) - was/were - been
read - read - read
make - made - made
break - broke - broken
build - built - built
buy - bought - bought
do - did - done
drive - drove - driven.
Ingliz tilidagi zamonlarning turlaridan yana biri present perfect deyiladi. Biror voqea o'tmishda boshlanib, hozir tugagan holat. Yoki oldinroq sodir bo'lgan, hozir ma'lum bo'lgan. Bu fe'lni ifodalash uchun egadan so'ng have/has so'zlarini ishlatib, harakat so'zlariga ied/ed/d o'tgan zamon qo'shimchalaridan birini qo'shamiz.
I have cleaned my shoes - Men poyafzalimni tozaladim. Ya'ni, hozirgina tozalab bo'ldim, kecha yoki undan oldin emas, yaqin vaqt oralig'ida tozaladim.
Present perfectda irregular fe'llarning uchinchi ko'rinishi ishlatiladi.
Noto'g'ri fe'llar uch xil ko'rinishda bo'lishini aytib o'tdik:
1. Infinitiv
2. Past simple
3. Past participle
Masalan, past participleda "go" - gone bo'ladi. Ba'zi noto'g'ri fe'llarning 2- va 3-ko'rinishlari bir xil bo'lsa, ba'zilari uchchala formati uch xil bo'ladi.
Quyida o'sha noto'g'ri fe'llarning ba'zilarini keltiramiz:
be (am/is/are) - was/were - been
read - read - read
make - made - made
break - broke - broken
build - built - built
buy - bought - bought
do - did - done
drive - drove - driven.
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
- Saroydagi Yusufga hamma ham do’st bo’la oladi. Muhimi zindondagi Yusufga do’st bo’lish…
Ajoyib gap ekan.
Siz nimani tushindingiz?
Ajoyib gap ekan.
Siz nimani tushindingiz?
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
2️⃣0️⃣2️⃣5️⃣ - YILDA G'ALABA QOZONISH UCHUN 7 QADAM:
● TEZLIK
Nima qilishni xohlasangiz, ertangi kunni kutmang. Perfektsionizmdan qoching va uni TEZLIK bilan yenging. Vaqt o'tishi bilan takror bajarilgan ish mukammal ko'rinishga keladi. Hozirgi davrda tez baliqlar sekin baliqlarni yeydigan davr: Tezlik - tortishish kuchiga qarshi tura oluvchi kuchdir.
● JISMONIY MASHG'ULOT
Sog' va kuchli tanada sog'lom aql bo'ladi
● YO'Q DEYISHNI O'RGANING
O'z prioritetlaringizni va vaqtingizni hurmat qiling.
● HISSIYOTLARNI BOSHQARING
Eng ko'p his-tuyg'ularni ko'rsatish, bu siz eng ko'p his-tuyg'ularni his qilishingizni anglatmaydi va kamroq his-tuyg'ularni namoyon qilish esa sizni kamroq his qilishingizni anglatmaydi. Haqiqiy diydasi qattiq erkaklar ham og'riqni his
qilishadi. Lekin uni namoyon qilishmaydi. Hissiy nazorat hissiyotning etishmasligi emas.
Bu yetuklik belgisidir.
● BOSHLAGAN ISHNI TUGATING
Biror ishni boshlasangiz, uni tugating. Garchi u siz xohlagan natijani bermasa ham. Bu sizga qimmatli saboq beradi va ishlarni oxirigacha tugatish odatini shakllantiradi.
● YOLG'IZ QOLISHNI O'RGANING
Yolg'izlikdan zavqlanishni o'rganish - bu ajoyib kuch. Yolg'iz sayr qiling va shunchaki fikrlaringizni
tinglang. Barcha buyuk aql egalari yolg'iz holda o'z ustilarida
ishlashgan. ( Yolg'izlik bu yerda yaxshi ma'noda yani
boshqalarga bog'lanib qolmaslik va odam o'zi bilan yolg'iz qolishi nazarda tutilgan.)
● KO'PROQ YARATING, KAMROQ ISTE'MOL QILING
Doimiy ravishda kontentni o'zingiz iste'mol qilishdan kơra, o'zingiz uni yaratuvchi bo'ling. O'zingiz uchun content, mahsulot va tizimlar
yarating. Buni qilganingizda
Hayotingiz qanchalik tez o'zgara boshlaganiga hayron qolasiz.
Maqsad
● TEZLIK
Nima qilishni xohlasangiz, ertangi kunni kutmang. Perfektsionizmdan qoching va uni TEZLIK bilan yenging. Vaqt o'tishi bilan takror bajarilgan ish mukammal ko'rinishga keladi. Hozirgi davrda tez baliqlar sekin baliqlarni yeydigan davr: Tezlik - tortishish kuchiga qarshi tura oluvchi kuchdir.
● JISMONIY MASHG'ULOT
Sog' va kuchli tanada sog'lom aql bo'ladi
● YO'Q DEYISHNI O'RGANING
O'z prioritetlaringizni va vaqtingizni hurmat qiling.
● HISSIYOTLARNI BOSHQARING
Eng ko'p his-tuyg'ularni ko'rsatish, bu siz eng ko'p his-tuyg'ularni his qilishingizni anglatmaydi va kamroq his-tuyg'ularni namoyon qilish esa sizni kamroq his qilishingizni anglatmaydi. Haqiqiy diydasi qattiq erkaklar ham og'riqni his
qilishadi. Lekin uni namoyon qilishmaydi. Hissiy nazorat hissiyotning etishmasligi emas.
Bu yetuklik belgisidir.
● BOSHLAGAN ISHNI TUGATING
Biror ishni boshlasangiz, uni tugating. Garchi u siz xohlagan natijani bermasa ham. Bu sizga qimmatli saboq beradi va ishlarni oxirigacha tugatish odatini shakllantiradi.
● YOLG'IZ QOLISHNI O'RGANING
Yolg'izlikdan zavqlanishni o'rganish - bu ajoyib kuch. Yolg'iz sayr qiling va shunchaki fikrlaringizni
tinglang. Barcha buyuk aql egalari yolg'iz holda o'z ustilarida
ishlashgan. ( Yolg'izlik bu yerda yaxshi ma'noda yani
boshqalarga bog'lanib qolmaslik va odam o'zi bilan yolg'iz qolishi nazarda tutilgan.)
● KO'PROQ YARATING, KAMROQ ISTE'MOL QILING
Doimiy ravishda kontentni o'zingiz iste'mol qilishdan kơra, o'zingiz uni yaratuvchi bo'ling. O'zingiz uchun content, mahsulot va tizimlar
yarating. Buni qilganingizda
Hayotingiz qanchalik tez o'zgara boshlaganiga hayron qolasiz.
Maqsad
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This sloppy waitress is going to teach you some advanced adjectives, even though she should probably focus on different things in the restaurant🤔
The following sentence has lexical ambiguity i.e. it makes us think of two different meanings:
The bank was crowded with people.
Can you tell what different meanings the sentence conveys? Comment with your answer below.
The bank was crowded with people.
Can you tell what different meanings the sentence conveys? Comment with your answer below.
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
kevin....
Forwarded from Shaxsiy Rivojlanish | Asilbek Hakimov
Чалкашиб кетманг !
Бу ҳикояни 2 йил олдин ўқиган эдим мантиғини унча тушунмагандим лекин ҳозир тушуниб анча ўйга толдим ўқиб ҳулоса чиқариш учун бу вазиятга тушиш муҳим экан олдиндан тайёрлов ҳам зарар қилмайди албатта!
Вақт ажратиб ўқишга арзийдиган ҳикоя
Бир йигит донишманднинг олдига келиб:
— Мен Оксфорд университети магистриман, Гарвард университети фахрий докториман, дунё фалсафаси бўйича номзодлик даражасига, Мантиқ фани бўйича докторлик даражасига эгаман. Билимларимда мабодо оқ доғлар қолган бўлса ўшаларни ҳам тўлдириш учун сиздан бирор нарса ўрганмоқчиман, — дебди.
Шунда донишманд:
— Сенга бирор нарса ўргатиш бефойда, — дебди.
Унга жавобан йигит:
— Бефойдами ёки ўргатишга илмингиз етишмайдими, — дебди кулиб.
— Майли, сенга мантиқ бўйича битта савол бераман, агар унга тўғри жавоб берсанг, сени шогирд сифатида биринчи синфга оламан, — дебди донишманд. —Эшит, ўғлим, мантиқ бўйича савол: Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
Йигитни жаҳли чиқиб, шу ҳам саволми, шу ҳам мантиқми, ахир буни оми одам ҳам биладику, албатта, бети қора бўлганида
— Йўқ сен адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, мантиқан ўйлаб қара. Иккаласи мўридан тушди ва бир-бирининг бетига қарадилар. Бети қора шеригининг бетига қараса у тоза, ўзини ҳам бетини тоза деб ўйлайди. Иккинчиси эса шеригининг бетининг қоралигини кўриб, ўзини ҳам шундай ўйлаб бетини ювгани борадида. Бети тозаси боради.
— Ҳа, бу томонини ўйламабман. Майли, яна бир савол беринг-чи, — дебди йигит шашти тушиб.
— Майли эшит яна битта мантиқий савол дебди донишманд. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Вой устимдан кулаяпсизми, ҳозир аниқлаб олдик-ку, албатта, бети тозаси-да.
— Йўқ, яна адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, ўзинг мантиқан ўйлаб қара. Бети тоза инсон шеригининг бетини кўриб, ювингани боради. Иккинчиси эса ўзининг ҳам бетини қоралигини сезиб у ҳам ювингани боради. Иккаласи ҳам ювингани боради
— Ҳа, мен яна бунисини ўйламабман. Яна битта савол мўмкинми, — дебди йигит секингина.
— Майли, эшит. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Ахир аниқладик-ку иккаласи ҳам борадида, — дебди йигит асабийлашиб.
— Йўқ, яна топа олмадинг. Мантиқан ўйламаяпсан. Бети қораси шеригининг бетини тозалигини кўриб ювгани бормайди. Иккинчиси эса бундан ўзининг бети тозалигини билиб, у ҳам бормайди. Демак иккаласи ҳам бормайди.
— Хўп, майли, мен енгилдим, — деб таслим бўлибди, профессор. — Лекин мен сизга шогирд бўлиб, ўргатаётганингизни ўзлаштира оламан. Бошқа бирор нарса сўранг, — дебди.
— Икки киши мўридан...
— Бўлди, бўлди, ахир, билдик-ку, мантиқан иккаласи ҳам бормайдида.
— Йўқ сен мантиқан адашдинг.
— Сенинг "Мен ҳамма нарсани биламан" деган фикринг сени кўр қилган. Сен оддий ҳақиқатни кўрмаяпсан. Сен устозингни эшитмаяпсан. Ахир ўзинг мантиқан ўйлаб қара, қандай қилиб бир мўридан тушган икки инсоннинг бирини бети тоза иккинчисиники қора бўлиши мумкин. Ушбу саволнинг ўзиёқ мантиқсиз эди. Сен шундай мантиқсиз саволларга жавоб қидирсанг, ҳаётингда мантиқ қолмайди. Сен бошиданоқ хато йўлда эдинг. Ўрганиш учун келдингми, ўрганишга тайёр бўл. Асосни, мақсадни кўздан қочирма. Мантиқсиз, кераксиз нарсани изидан қувма.
Тўла идишга сув қуйиб бўлмайди. Сен ўзингча тўласан, сенга билим қуйиб бўлмайди, тўкилиб кетади. Сен аввало идишингни бўшат, билим олиш учун, ўрганиш учун тайёр бўл. Ўзингдан олдин ушбу йўлни босиб ўтган, сен бормоқчи бўлган манзилга борган инсонни эшитишни, уни сўзсиз қабул қилишни ўрган.
Бу ҳикояни 2 йил олдин ўқиган эдим мантиғини унча тушунмагандим лекин ҳозир тушуниб анча ўйга толдим ўқиб ҳулоса чиқариш учун бу вазиятга тушиш муҳим экан олдиндан тайёрлов ҳам зарар қилмайди албатта!
Вақт ажратиб ўқишга арзийдиган ҳикоя
Бир йигит донишманднинг олдига келиб:
— Мен Оксфорд университети магистриман, Гарвард университети фахрий докториман, дунё фалсафаси бўйича номзодлик даражасига, Мантиқ фани бўйича докторлик даражасига эгаман. Билимларимда мабодо оқ доғлар қолган бўлса ўшаларни ҳам тўлдириш учун сиздан бирор нарса ўрганмоқчиман, — дебди.
Шунда донишманд:
— Сенга бирор нарса ўргатиш бефойда, — дебди.
Унга жавобан йигит:
— Бефойдами ёки ўргатишга илмингиз етишмайдими, — дебди кулиб.
— Майли, сенга мантиқ бўйича битта савол бераман, агар унга тўғри жавоб берсанг, сени шогирд сифатида биринчи синфга оламан, — дебди донишманд. —Эшит, ўғлим, мантиқ бўйича савол: Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
Йигитни жаҳли чиқиб, шу ҳам саволми, шу ҳам мантиқми, ахир буни оми одам ҳам биладику, албатта, бети қора бўлганида
— Йўқ сен адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, мантиқан ўйлаб қара. Иккаласи мўридан тушди ва бир-бирининг бетига қарадилар. Бети қора шеригининг бетига қараса у тоза, ўзини ҳам бетини тоза деб ўйлайди. Иккинчиси эса шеригининг бетининг қоралигини кўриб, ўзини ҳам шундай ўйлаб бетини ювгани борадида. Бети тозаси боради.
— Ҳа, бу томонини ўйламабман. Майли, яна бир савол беринг-чи, — дебди йигит шашти тушиб.
— Майли эшит яна битта мантиқий савол дебди донишманд. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Вой устимдан кулаяпсизми, ҳозир аниқлаб олдик-ку, албатта, бети тозаси-да.
— Йўқ, яна адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, ўзинг мантиқан ўйлаб қара. Бети тоза инсон шеригининг бетини кўриб, ювингани боради. Иккинчиси эса ўзининг ҳам бетини қоралигини сезиб у ҳам ювингани боради. Иккаласи ҳам ювингани боради
— Ҳа, мен яна бунисини ўйламабман. Яна битта савол мўмкинми, — дебди йигит секингина.
— Майли, эшит. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Ахир аниқладик-ку иккаласи ҳам борадида, — дебди йигит асабийлашиб.
— Йўқ, яна топа олмадинг. Мантиқан ўйламаяпсан. Бети қораси шеригининг бетини тозалигини кўриб ювгани бормайди. Иккинчиси эса бундан ўзининг бети тозалигини билиб, у ҳам бормайди. Демак иккаласи ҳам бормайди.
— Хўп, майли, мен енгилдим, — деб таслим бўлибди, профессор. — Лекин мен сизга шогирд бўлиб, ўргатаётганингизни ўзлаштира оламан. Бошқа бирор нарса сўранг, — дебди.
— Икки киши мўридан...
— Бўлди, бўлди, ахир, билдик-ку, мантиқан иккаласи ҳам бормайдида.
— Йўқ сен мантиқан адашдинг.
— Сенинг "Мен ҳамма нарсани биламан" деган фикринг сени кўр қилган. Сен оддий ҳақиқатни кўрмаяпсан. Сен устозингни эшитмаяпсан. Ахир ўзинг мантиқан ўйлаб қара, қандай қилиб бир мўридан тушган икки инсоннинг бирини бети тоза иккинчисиники қора бўлиши мумкин. Ушбу саволнинг ўзиёқ мантиқсиз эди. Сен шундай мантиқсиз саволларга жавоб қидирсанг, ҳаётингда мантиқ қолмайди. Сен бошиданоқ хато йўлда эдинг. Ўрганиш учун келдингми, ўрганишга тайёр бўл. Асосни, мақсадни кўздан қочирма. Мантиқсиз, кераксиз нарсани изидан қувма.
Тўла идишга сув қуйиб бўлмайди. Сен ўзингча тўласан, сенга билим қуйиб бўлмайди, тўкилиб кетади. Сен аввало идишингни бўшат, билим олиш учун, ўрганиш учун тайёр бўл. Ўзингдан олдин ушбу йўлни босиб ўтган, сен бормоқчи бўлган манзилга борган инсонни эшитишни, уни сўзсиз қабул қилишни ўрган.