🇷🇸🇺🇸 Вашингтон наставља са легитимизацијом илегалних КБС

🔹 Шиптарски медији са великим заносом и одушевљењем јављају о присуству команданта илегалних КБС Башкима Јашарија на церемонији промене команде Оружаних снага САД у Европи и Африци (USAREUR-AF) која се одржавала у централном штабу овог огранка у Немачкој — и оваква позиција Приштине је више него разумљива будући да се ради о још једном начину на који Вашингтон "на мала врата" легитимизује илегалну оружану формацију која у складу са међународно-правно важећим документима, укључујући ту и резолуцију 1244 СБ УН не би требало ни да постоји.

🔹 Одлазећи главнокомандујући USAREUR-AF генерал Дерил Вилијамс притом је одржао и краћи састанак са Јашаријем на ком је констатовано да војни односи између две државе* постају све снажнији.

🔹 Уколико се овај разговор може свести на пуку формалност, исто није случај са разговором који је Јашари имао са новим главнокомандујућим америчких снага, генералном Кристофером Донахјуом са којим су разматрани практични кораци усмерени на заједничке вежбе, као и на повећање интероперабилности између оружаних снага САД и илегалних КБС.

❓ Позадина догађаја

🔹 До овог развоја догађаја долази у светлу интензивирања обуке КБС од стране НАТО, али и све отворенијег и убрзанијег повећања борбених капацитета паравојних снага под контролом Приштине које се одвија под изговором страха од "српске хегемоније".

🔹 И док на информационо-пропагандном плану сепаратистички режим и њихови покровитељи покушавају да оправдају наратив о српској агресији (укључујући ту и посредством операција под лажном заставом и понављању теза о некаквој контроли Русије над Београдом), војне инвестиције Приштине настављају да се повећавају, бележећи раст од 6.000% у последње три године.

🔹 Притом, крајем октобра уклоњене су последње административне препреке употреби система сателитског интернета Starlink (чије су војне намене добро познате) на територији Косова и Метохије, а у новембру су оружане снаге Албаније започеле програм обуке пилота КБС чиме су имплицитно потврђене намере Приштине да у блиској будућности прошири свој арсенал хеликоптерима.

🔹 Све ово морало би привући пажњу српских обавештајних и безбедносних служби које, надамо се верујемо, не игноришу растућу претњу — уколико ране фазе СВО нису биле довољно упозорење, онда трагична судбина Сирије још јасније показује које су опасности потцењивања непријатеља, посебно када тај непријатељ има пуну подршку САД и њихових сателита.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇦🇵🇱🇷🇴 О украјинским F-16 и укључењу НАТО у сукоб

🔹 Док у медијима и даље доминирају наративи о окончању борбених дејстава и почетку мировних преговора који само што нису, ситуација на терену, као што је до сада увек и био случај, говори потпуно супротно — не само што не видимо никакве стварне назнаке припреме Кијева за обуставу борбених дејстава, већ можемо говорити о повећању степена укључености НАТО у сукоб.

🔹 Према информацијама које се појављују у руским медијима, сви су изгледи да се најмање 7 ловаца F-16 које је милитантни блок предао Кијеву у овом тренутку налази у Пољској, на аеродрому Mińsk Mazowiecki недалеко од Варшаве, при чему је долазак још 9 летилица овог типа забележен у претходних неколико дана.

🔹 Јужније, на територији румунског аеродрома Fetești бележи се присуство чак 18 авиона од којих велика већина (ако не и сви) припада кијевском режиму.

❓ Импликације

🔹 Иако се ове летилице за сада било не користите, било користе просто симболички, за покушаје обарања руских ударних БПЛ изнад централних и западних регија бивше Украјине, то не мења чињеницу да ОСУ користе инфраструктуру НАТО за стационирање своје војне технике и политичку заштиту од удара армије РФ.

🔹 И овакво стање ствари савршено се уклапа у стратегију постепене ескалације коју је одабрао Запад — контролисано подизање улога које тежи да у свакој појединачној провокацији остане испод границе неопходног одговора, али зато свакако мењајући ситуацију на терену. Овај приступ и нама је добро познат.

🔹 Не треба сметнути с ума ни чињеницу да је НАТО до краја септембра, односно почетка октобра практично реализовао све раније постављене задатке који су у својој великој већини утемељени управо у идејама директније подршке ОСУ — ово је потврдио и начелник ФСБ-а Александар Бортников који је објавио о учешћу редовних војника НАТО, а не више страних плаћеника, у планирању и координисању деловања ОСУ практично дуж читаве линије фронта.

🔹 Све ове чињенице тезу о скорашњем миру откривају као само још једну медијску кампању која за циљ, у најбољем случају, има примирије неопходно Кијеву да попуни своје арсенале, али и припреми јавност на спуштање старосне границе за мобилизацију у циљу решавања проблема дефицита личног састава.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇬🇪 Коначни испит за грузијски суверенитет — Прозападне снаге планирају крваву провокацију

🔹 Након више од две недеље насилних демонстрација и месец дана безуспешних покушаја да се преиначе резултати легитимних избора, прозападне снаге Грузије суочавају се са врло озбиљном могућношћу губитка сваког утицаја у земљи — у суботу 14. децембра, скупштина земље у којој суверенистички Грузијски сан има апсолутну већину бираће новог председника који ће заменити одлазећу Саломе Зурабишвили, иначе држављанку Француске која је са председничке позиције промовисала интересе Запада у земљи коју је требало да води.

🔹 Имајући у виду потпуни крах прозападних странака на октобарским парламентарним изборима, предстојећа смена председника лако може представљати смртоносни удар за штићенике Вашингтона у јужнокавкаској земљи након којег ће суверенистичке снаге консолидовати своју власт.

🔹 Но, Саломе Зурабишвили и њени сарадници нису спремни да прихвате пораз — према информацијама које су се данас појавиле у јавности, припадници терористичке организације под називом Група цивилне заштите планирају да формирају моторизоване ударне групе које би требало да успоставе контролу над деловима престонице након што у суботу буду испровоцирани сукоби са полицијом током којих ће бити неопходно осигурати смртни исход како би се јавност мобилисала за борбу против легитимних власти.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овакви планови западних стручњака за обојене револуције не треба никог да чуде — изазивање инцидената са смртним исходом је добро опробана стратегија коју смо могли видети како у Ирану 2022, тако и у Украјини 2014.

🔹 Притом, припреме не само за радикализацију, већ и за практичну милитаризацију протеста у Грузији могли смо пратити још од маја ове године када су се појавиле прве назнаке да се грузијски плаћеници из редова ОСУ припремају за повратак у отаџбину у циљу учешћа у нередима против власти, а ова одлука је и формално објављена од стране официра тзв Кавкаског савеза почетком децембра.

🔹 Док опасност од оваквог развоја догађаја не треба потцењивати, легитимне грузијске власти, као и безбедносне службе до сада су се више него компетентно носиле са различитим хибридним нападима и уколико планиране провокације буду успешно пресечене, сви су изгледи да прозападне снаге више неће моћи да зауставе осипање протестног покрета које је већ и сада увелико у току.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇺🇸 Приштина потврђује испоруке америчког наоружања

🔹 Континуирано наоружавање и обучавање илегалних КБС од стране држава чланица НАТО наставља да се појављује као честа тема у нашим објавама, и нажалост, за ово има разлога — колико јуче, лидер војног крила сепаратистичких структура који себе назива министром одбране, Ејуп Маћедонци, потврдио је да је Приштина у периоду између септембра и новембра примила више испорука америчког наоружања које је достављено транспортним авионима оружаних снага САД.

🔹 Иако у изјави није прецизирано о ком се наоружању ради, није искључено да су илегалне КБС добиле противтенковски систем FGM-148 Javelin чију је продају сепаратистичким структурама Вашингтон одобрио у марту.

❓ Позадина догађаја

🔹 О кључним елементима приштинског плана војне модернизације писали смо више пута (укључујући ту и јуче), а многи од значајних корака у погледу повећавања војних капацитета КБС детаљно су разматрани на нашем сајту. Стога, пажњу бисмо овде скренули на нешто друго.

🔹 Уколико су испоруке америчког наоружања започеле у септембру, то би значило да су се оне одвијале паралелно са упадима шиптарских паравојних формација на север Косова и Метохије, као и хапшењима и запленама формално повезаним са приштинском истрагом случаја Бањска.

🔹 Септембар 2024 умногоме је означио почетак широке хибридне операције против Србије која је добила подршку чак и "угледних" западних медија као што је Foreign Affairs, а на терену смо могли видети и прву у низу операција под лажном заставом.

🔹 У истом овом периоду, на окупираној територији наше јужне покрајине боравила је елитна британска јединица Royal Yorkshire Regiment, а Албанци Прешева су уз пуну подршку локалних власти организовали антидржавне протесте.

🔹 Уколико сагледамо све ове догађаје у светлу почетка периода активног наоружавања илегалних КБС од стране Вашингтона, појављује се више него забрињавајућа слика која наводи на питање — за шта се то Вашингтон и Приштина припремају?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

⚡️🇧🇬 Да ли ће Бугарска затворити Балкански ток?

🔹 Раније овде недеље, министар енергетике Бугарске Владимир Малинов поручио је за медије да постоји шанса да ће гасовод Балкански ток већ 20. децембра престати са радом услед очекивања Софије да Гаспром који је закупио све капацитете гасовода до 2039 неће бити у могућности да плати транзитне трошкове услед нових антируских санкција уведених 21. новембра, а којима се специфично блокира рад Гаспром банке.

🔹 Уколико Гаспром не пронађе алтернативни начин плаћања, или се заинтересоване стране — пре свега, Србија и Мађарска — не изборе за привремено изузеће Гаспром банке из новог санкционог пакета, Бугарска ће обуставити транзит на дан када се наредна уплата очекује.

❓ Импликације

🔹 Овакав сценарио могао би имати катастрофалне последице по српску и мађарску економију које се у великој мери ослањају на увоз јефтиног руског гаса упркос критикама које долазе из западних центара моћи — обустава рада Балканског тока, а посебно у децембру када се потрошња ближи годишњем максимуму представљаће болан ударац на енергетску безбедност наше и нама суседне државе.

🔹 Без могућности за брз проналазак замене Балканском току, а посебно не по тренутно важећим ценама, Београд и Будимпешта биће приморани да отворе стратешке залихе у циљу привремене стабилизације унутрашњег тржишта, но ово решење не само што је више него ограниченог трајања, већ ће у средњој перспективи само додатно нарушити енергетску безбедност услед немогућности ефикасног попуњавања залиха.

🔹 И док су радикално прозападне снаге региона очекивано поздравиле могућност затварања Балканског тока, умеренији политичари у Софији указују на то да би овакав сценарио значио око 150 милиона евра мање у бугарском буџету на годишњем нивоу.

🔹 Поред тога, неки аналитичари сматрају да ће очекивани удар на Мађарску, а у мањој мери и Аустрију бити довољни да осигурају изузеће од санкција које би омогућило наставак рада гасовода — у том случају, колективни Запад и даље би могао користити новонасталу ситуацију да услови Београд и Будимпешту да започну процес тзв диверсификације извора енергије, можда посредством потписивања уговора са САД или, што би за државе Балкана било нешто повољније, Азербејџаном.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫 Кубаснка криза 2.0 — Раст тензија на северу Европе почетком децембра

🔹 У протеклих само неколико дана дошло је до значајног раста тензија на северу Европе, првенствено око руске ексклаве Калињинграда, као и дуж граница Русије и Белорусије — разлог због ког је ово прошло релативно незапажено јесте што су ови догађаји били мање означени директним саопштењима званичника, а више конкретним војним маневрима које смо могли пратити на терену.

🔻 Хронологија догађаја

🔹 Прве назнаке нове фазе ескалације могли смо пратити са доласком америчких стратешких бомбардера B-52H на базе у Скандинавији — летилице оружаних снага САД почетком месеца извеле су неколико летова у непосредној близини руских граница, притом симулирајући ударе на главну базу Северне флоте армије РФ у Североморску. У истом периоду (27. новембра - 4. децембра), НАТО је релизовао операцију детаљног извиђања Калињинграда коју је спровело пет извиђачких авиона пакта (из ескадрила САД, Велике Британије и Шведске), док су амерички војни сателити направили чак 61 снимак руских војних и војно-индустријских објеката на територији ексклаве.

🔹 Само три дана по окончању америчких провокативних активности, 7. децембра, заменик начелника белоруског генералштаба Сергеј Лагодјук објавио је о новом договору између Москве и Минска који ће омогућити размештање балистичких ракета средњег домета Орешник на белоруској територији. Притом, за разлику од тактичког нуклеарног наоружања, Минск ће имати потпуну аутономију у одабиру циљева у случају да се појави војна неопходност за овакав корак.

🔹 Два дана касније, 9. децембра, представник Русије при ОДКБ Виктор Васиљев саопштио је да Москва примећује концентрацију НАТО снага на границама Савезне државе Русије и Белорусије уз назнаке припреме за могуће размештања система тактичког нуклеарног оружја.

🔹 Већ наредног дана, 10. децембра, амерички лист The National Interest објављује текст у ком тврди да Пентагон разматра могућност размештања својих нуклеарних бомби B-61 на територији Пољске чиме би практично било одговорено на нуклеарне амбиције Варшаве која је током преходних месеци више пута званично саопштавала не само о спремности, већ и о неопходности свог укључивања у НАТО програм Nuclear Sharing који предвиђа формирање нуклеарних база САД на пољској територији — овај корак значио би ревизију трентуне америчке политике према којој чланице НАТО које су приступиле пакту после 1997. године (ради се углавном о државама бившег Варшавског пакта) не могу бити укључене у овај програм.

❓ Импликације

🔹 Уколико овај низ догађаја сагледамо у светлу не само убрзане милитаризације Балтика и Скандинавије, већ и све учесталијих упозорења војно-обавештајног сектора Белорусије о плановима НАТО за оружану дестабилизацију земље, постаје јасно да се ради о само још једној епизоди ширег погоршања војно-безбедносне ситуације на северу Европе које у овом тренутку не показује никакве назнаке окончања.

🔹 И мада обе стране размештају (или наговештавају да ће разместити) своје стратешке капацитете на новим територијама, паралеле са кубанском кризом ту се завршавају — уколико се догађаји 1962. умногоме сматрају врхунцем хладног рата након ког је уследила постепена деескалација и регулација односа СССР и САД, ситуација је сада супротна.

🔹 Израњајућа криза на северу Европе резултат је потпуног колапса међународне безбедносне архитектуре и одбацивања свих споразума и постулата који су успостављени у ери блоковске поделе света што је довело до непоправљививо нарушене стратешке равнотеже — другим речима, оно што се догађа сада директна је последица америчких претензија на глобалну доминацију. И за сада, о промени политике Вашингтона не може бити ни речи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 Израњајући натовски феудализам

🔹 Више је него занимљив политички систем ка ком се данас креће Европа — прекоокеански империјални центар у Вашингтону, захтева од својих вазала у Бриселу да допринесу заједничком ратном походу (у интересу империје, разуме се), а локални владари ове издатке преносе даље — на обичне становнике држава Европе.

🔹 И како другачије описати захтев који је генерални секретар НАТО Марк Руте упутио европским чланицама пакта — да смање пензије и социјалне расходе и ова средстава уложе у војно-индустријски комплекс.

🔹 Коначни циљ ових корака (који представљају мешање НАТО у унутрашњу политику својих чланица), објашњава Руте, јесте осигуравање војних расхода у износу већем од 3% БДП-а за сваку појединачну чланицу пакта.

🔹 Није ни изненађење да је, као део најрадикалније авангарде НАТО, овај захтев прва испунила Естонија, чији је парламент данас усвојио предлог закона о порезу на безбедност који ће грађани балтичке државе плаћати најмање до 2028 са циљем повећања војног буџета. Да ли ће пример Талина следити и друге европске престонице показаће време.

❓ Импликације

🔹 Процес десуверенизације Европе траје већ дуги низ година, али је почетак СВО, и улазак глобалног геополитичког сукоба у нову фазу отвореног рата драматично убрзао покушаје Вашингтона да осигура апсолутну контролу над својим сателитима са друге стране Атлантског океана — диверзија на Северном току и последично уништење немачке економије били су само први корак ка претварању читаве ЕУ у тампон зону према Русији чија судбина, по свему судећи, неће бити много другачија од судбине Украјине.

🔹 Читав континент (или бар онај његов део који остаје потчињен интересима Вашингтона) налази се у фази убрзане милитаризације која се реализује по цени деиндустријализације, али и одустајања од идеала "државе благостања" који је дуги низ година формално представљан као крајњи циљ ЕУ.

🔹 И тренутна ситуација засигурно не представља последњи случај уплитања НАТО у унутрашњу политику својих чланица — сада када је преседан успостављен, само је питање времена када ће тзв Војни Шенген бити и званично проглашен, а суверенитет некадашњих националних држава додатно ограничен.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇮🇷 Да ли ће блискоисточна криза захватити Иран?

🔹 Током јучерашњег дана, израелски лист The Times of Israel, позивајући се на изворе у ваздушним снагама земље, објавио је да Тел Авив планира скоро покретање кампање уништења нуклеарних потенцијала Ирана војним путем — према објављеном тексту, слабљење иранских прокси снага и Осе отпора у целини, као и сада већ потпуни престанак постојања сиријске ПВО створили су јединствену прилику за директан масовни удар на циљеве на територији исламске републике.

🔹 Могуће даље проширење кризе најавио је и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху када је у обраћању јавности ”обећао” грађанима Ирана да ће у блиској будућности сведочити појављивању ”новог, мирољубивог Ирана будућности” — јасно је да се иза овог еуфемизма крије визија сломљене и политички потчињене исламске републике која више не би била кадра да игра улогу регионалног ривала Израелу.

❓ Позадина догађаја

🔹 Говорећи о могућности директног напада Израела на Иран, неопходно је имати на уму да је Техеран далеко од онога што је био за време мандата Ебрахима Раисија и ере суверенизма ”старе гарде” коју су уз покојног председника сачињавали Амир Абдолахијан и Али Шамхани — реформистички председник Масуд Пезешкиан показао је да нема ни далековидост ни одлучност свог претходника, а фокус нове владе на слабљење западних санкција не само да није остварио никакве економске резултате, већ је и довео до потпуне пасивности пред убрзаном дезинтеграцијом Осе отпора.

🔹 Одлучнију реакцију нисмо видели ни од врховног вође Ајатолаха Алија Хамнеја који се у својој 84. години несумњиво приближава окончању свог мандата — након смрти Ебрахима Раисија, једини преостали кандидат за његовог наследника јесте његов син Моџтаба Хамнеј од ког тешко да можемо очекивати другачији приступ. Чак напротив, Моџтаба је својевремено одиграо кључну улогу у довођењу прозападног Махмуда Ахмадинежада на власт, а његово присуство, званично, некаквом научном симпозијуму у Гватемали (једном од упоришта САД у Централној Америци) у октобру 2023 тешко да улива оптимизам у погледу његовог суверенистичког опредељења.

🔹 Уз све то, чини се да се и Корпус чувара исламске револуције суочава са озбиљним проблемима — губитак Сирије представљао је болан, ако не и критичан ударац на мрежу проиранских снага у региону услед последичног пресецања копнене везе између Ирана и Либана, а иранска скупштина већ је у првим данима после пада Башара Асада организовала затворено заседање са учешћем главнокомандујућег организацијом, Хосеина Саламија у циљу откривања криваца за катастрофу која се догодила у претходним данима.

🔹 Све ово чини ситуацију у Ирану врло забрињавајућом, а Техеран знатно ослабљеним и стога могућност да Израел искористи тренутак и нанесе директан удар на стратешке капацитете исламске републике у овом тренутку морамо схватити озбиљно.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇾🇹🇷🇺🇸 Анкара и Вашингтон претварају Сирију у турски протекторат

🔹 Судбина државе која је некада била Сирија из дана у дан постаје све јаснија — паралелно са поновним успоном Исламске државе у пустињским регијама захваљујући ослобођењу некадашњих лидера терористичке организације током марша милитаната на Дамаск, видимо и присвајање дела територије од стране Израела, али и својеврсни културни геноцид који према речима нових власти из редова исламистичке Тахрир ал Шам спроводе некакви ”радикали” који, тврде, немају никакве везе са снагама које су преузеле власт.

🔹 И све се не завршава ту — судећи по догађајима од претходна два дана, сви су изгледи да ће оно што је Сирије остало бити претворено у својеврсни турски протекторат на ком ће Анкара најзад остварити свој дугогодишњи циљ ликвидације дела курдских оружаних формација, оног дела који, како се чини, неће остати под заштитом Вашингтона.

🔻 Догађаји на оси Анкара - Дамаск - Доха - Вашингтон

🔹 У прилог овоме говоре посете на високом нивоу које су се одиграле у претходних 24 часа — начелник турске обавештајне службе Ибрахим Калим јуче је посетио Дамаск где је одржао састанак са Абу Мухамедом ал-Џавланијем, лидером исламистичке Тахрир ал Шам и новим сиријским лидером. И мада о резултатима и темама разговора нема јавних информација, сви су изгледи да је том приликом усаглашена визија будућности Сирије коју ће Турска захтевати као компензацију за своју подршку.

🔹 Интересантно је и да су први извештаји о овој посети тврдили да је Калим у Дамаск стигао у пратњи министра спољних послова Турске Хакана Фидана, као и шефа безбедносних служби Катара Халфана ал Кабија — док је Анкара демантовала наводе о присуству министра на разговорима, Доха је, напротив, након краћег периода демантовања потврдила своје учешће.

🔹 Истовремено, у Анкару је стигао државни секретар САД Ентони Блинкен који је са турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом разговарао о ”улози Турске и Америке у будућности Сирије” — према речима америчког дипломате, Вашингтон сматра да ће нова влада у Дамаску не само довести до стабилности у земљи услед чега ће Сирија ”престати да буде претња региону”.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово, међутим, не значи да не постоје отворена питања између Турске и САД — најзначајније међу њима јесте питање територија на истоку земље које се налазе под контролом курдских СДС, а где су смештене не само америчке војне базе, већ и највећи део сиријских нафтних поља.

🔹 И уколико је Вашингтон спреман да дозволи Турској да успостави контролу над севером Сирије ликвидирајући притом присуство милитаната Радничке Партије Курдистана, ситуације на истоку је умногоме другачија и у овом тренутку није у потпуности јасно који ће бити исход текућих преговора.

🔹 Ипак, имајући на уму чињеницу да је операција свргавања Асада коју је турска подржала покренута уз сагласност Вашингтона, сви су изгледи да ће Анкара морати да прихвати америчко-курдско војно присуство на простору источно од Еуфрата. Бар у догледној будућности.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 О јутрошњем ракетном удару — Адекватан одговор на прелазак црвених линија?

🔹 У раним јутарњим часовима, армија РФ извела је масовни комбиновани удар на циљеве на територијама под контролом кијевског режима — према многим изворима, радило се о једном од већих напада у скорије време који је поред уобичајене енергетске инфраструктуре био усмерен и на друге стратешки значајне објекте, посебно у транспортној сфери.

🔹 Но, док с једне стране постоји одушевљење, с друге наилазимо на разочарење које је изазвано не толико поновим ударима на исте објекте (систематичност је овде, ипак, од великог значаја), колико због тога што је званично саопштење Министарства одбране РФ недвосмислено потврдило да се радило о одговору на ранији напад америчким ракетама дугог домета ATACMS.

🔹 Проблем у овоме је што је Москва крајем новембра на исту провокацију одговорила употребом надзвучне балистичке ракете средњег домета Орешник уз упозорење да на сличне инциденте Москва може одговорити ударима на објекте НАТО. И ово је несумњиво подигло очекивања од руског одговора на нови ниво.

❓ Позадина догађаја

🔹 Данашњи удар тако можемо тумачити двојако — уколико Русија и даље планира да поново примени Орешника, укључивање транспортне инфраструктуре на списак одабраних циљева може се тумачити као ограничење маневарског простора за непријатеља, како би предстојећи удар био ефикаснији, наносећи већу штету услед привремени ограничене способности кијевског режима да распореди своје снаге на већем простору и тако смањи резултативност удара.

🔹 Уколико ово заиста јесте случај, употребу Орешника можемо очекивати колико у наредним сатима будући да упркос јутрос причињеној штети, Кијев и даље може врло брзо оспособити кључне транспортне артерије.

🔹 Друга могућност, која се у овом тренутку чини вероватнијом јесте да Москва намерно бива уздржаност, ишчекујући скору промену власти у Вашингтону која може означити појављивање могућност за дипломатско решење питања америчког оружја дугог домета.

🔹 И уколико ово јесте случај, то значи да у наредних месец дана можемо очекивати и још провокација Кијева, и још руских одговора сличних јутрошњем.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇷🇺 Ка даљој модернизацији руске армије — Најважније са заседања колегијума Министарства одбране РФ

🔹 Уколико се у фебруару 2022 армији РФ могло много тога замерити, у месецима и годинама које су уследиле, руске оружане снаге започеле су процес трансформације у једну од најефикаснијих војних машина планете, а поруке које смо данас могли чути на заседању колегијума Министарства одбране РФ показују да ће се овај процес и наставити.

🔻 Техничка модернизација

🔹 Како је поручио министар одбране РФ Андреј Белоусов, руске оружане снаге у наредном периоду морају бити још флексибилније и отвореније за иновације — ово подразумева не само даљи развој и употребу роботизованих платформи, као и беспилотне авијације која ће од трећег квартала 2025 постати одвојен род војске, већ и могућност интеграције технологија које су тренутно у развоју као што су вештачка интелигенција или рапидна обрада великог броја података (тзв Big Data).

🔹 Планови за техничку модернизацију такође укључују и усавршавање система за радио-електронско ратовање и комуникационих система — развој у овом правцу, објашњава Белоусов, ослањаће се и на волонтерска решења или она развијена непосредно у зони борбених дејстава која морају бити пописана, размотрена, побољшана и стављена у серијску производњу.

🔻 Логистичке измене

🔹 Други значајан комплекс најављених измена тиче се реорганизације војне логистике тако да она одговори на изазове савременог ратовања — можда најзначајније, предвиђено је формирање дуго захтеваних моторизованих група ПВО које  ће осигуравати додатну заштиту складишта наоружања и горива које се налазе у домету непријатељског оружја.

🔹 Сам систем складиштења проћи ће кроз дубоке промене — у наредном периоду очекује се затварање великих складишта и база, те њихова замена мрежом мањих логистичких чворишта.

🔻 Информационо-комуникациона модернизација

🔹 Најзад, Белоусов је пажњу обратио и на планове за модернизацију у информационој сфери, као и сфери комуникације са крајњим циљем формирања јединственог система размене информација у зони борбених дејстава који ће заменити садашњи хетерогени конгломерат различитих канала комуникације међу које се убрајају и Телеграм, а до скоро и Discord.

🔹 Са тим циљем, Министарство одбране наставиће да ради на развоју заштићених механизама сателитске комуникације који ће омогућити увид у ситуацију на бојном пољу практично у реалном времену.

🔹 Један од задатака које овај систем треба да реши јесте и унапређење доношења одлука на тактичком нивоу што подразумева скраћивање времена између појављивања информације и оперативног реаговања на исту.

❓ Импликације

🔹 Најављене измене у руској јавности дочекане су више него позитивно будући да се ради о назнакама ефективног реаговања на проблеме о којима је било речи практично од самог почетка СВО — притом, сви најављени кораци појављују се као удар на инертност бирократског система који се устоличио у Министарству одбране током година мира. Ситуације се сада, очигледно, мења.

🔹 И баш зато све ово несумњиво представља повод за оптимизам — уколико смо током 2024 године могли видети нестанак бирократских официра из зоне СВО и њихову замену изванредним командантима попут Андреја Николајевича Мордвичјова и Александра Семјоновича Санчика, наредна година може донети дубоку реформу Министарства одбране РФ са коренитим системским променама које ће учинити читав војно-безбедносни систем Русије далеко флексибилнијим и спремнијим да одговори на изазове садашњег историјског тренутка.

🔹 А у свему овоме, Андреј Белоусов, упркос томе што није војно лице, показао се као изванредан лидер који је остао доследан својој крилатици — грешити се може, лагати се не сме.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Атентат на Игора Кирилова у Москви

🔹 У ноћи између понедељка и уторка, у експлозији импровизоване експлозивне направе на Рјазањском проспекту у Москви убијен је начелник снага радиационе, хемијске и биолошке заштите Игор Кирилов, а у експлозији је погинуо и његов помоћник.

🔹 Сам Кирилов познат је јавности као официр који је више пута иступао у јавност са доказима о активности америчких биолошких лабораторија како на територији бивше Украјине, тако и на постсовјетском простору шире, а током последњих неколико месеци активно је учествовао у разоткривању случајева употребе хемијског оружја од стране ОСУ у борбама у Курској области.

❓ Позадина догађаја

🔹 Иако до сада специјалне службе кијевског режима нису преузеле одговорност за атентат, о њиховој укључености у организацију терористичког напада тешко да има сумње — на "терористички рат" Запада против Русије који се води рукама Кијева још у октобру упозорио је начелник Спољне обавештајне службе РФ Сергеј Наришкин.

🔹 Свега неколико дана пре њега, начелник ФСБ-а Александар Бортников такође је поручио да Москва располаже информацијама које указују на то да је НАТО дао наређење Кијеву да се фокусира на интензивирање терористичке и диверзантске активности услед неуспеха на линији фронта — непосредне потврде ових навода руских безбедњака добили смо 4. октобра када је извршен атентат на начелника обезбеђења Запорошке нуклеарне електране, Андреја Кротког, и поново 15. октобра када је експлозивна направа детонирала на паркингу у Москви.

🔹 Стога, данашњи напад у Москви представља само један у низу терористичких напада иза којих стоје Кијев и његови западни покровитељи — и са даљим погоршавањем положаја ОСУ у зони СВО, оваквих напада биће све више будући да они убрзано постају једини начин за непријатеља да оствари какве-такве медијске победе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇹🇷 Сепаратистичке структуре у Приштини развијају војно-индустријски комплекс уз подршку Турске

🔹 Како су јуче објавили медији блиски сепаратистичким структурама у Приштини, почетком наредне седмице очекује се коначно закључивање споразума са турском компанијом Makine ve Kimya Endüstrisi, према ком ће на окупираној територији наше јужне покрајине бити изграђени војно-индустријски објекти на којима ће се производити муниција калибра 5.56mm и 7.62mm, као и реализовати пројекти повезани са израдом беспилотних летилица — прелиминарни договор који је већ постигнут резултат је једномесечног рада тзв министарске* комисије која је израдила основни нацрт плана реализације изградње најмање једне фабрике муниције и једне научно-инжењерске лабораторије специјализоване за технологије БПЛ.

❓ Позадина догађаја

🔹 Иако у овом тренутку, додатне информације о будућем споразуму нису јавно познате и није јасно да ли ће на будућим објектима радити турски или локални инжењери, као и ко ће бити главни корисник произведеног наоружања, сви су изгледи да ће главни циљ читавог пројекта бити оснаживање илегалних КБС различитим типовима БПЛ у покушају компензације одсуства авијације (мада су одређени кораци предузети и у том смеру).

🔹 У овом тренутку, шиптарске паравојне формације већ располажу одређеним бројем турских извиђачко-ударних БПЛ Bayraktar TB2 за које постоје индикације да су најмање једном зашле у ваздушни простор изнад централне Србије, а у последњих неколико недеља могли смо видети и већи број имплицитних потврда да се Приштина припрема за проширење своје беспилотне ескадриле.

🔹 Најважнија од њих несумњиво је дошла крајем октобра када су сепаратистичке структуре уклониле последње административне препреке увођењу система сателитског интернета Starlink — кључног система управљања беспилотним летилицама у условима активних борбених дејстава за снаге ОСУ у зони СВО — подсећања ради, захваљујући Великој Британији, илегалне КБС већ дуги низ месеци укључене су у пројекат међународне обуке украјинских јединица Inteflex што је омогућило преношење релевантних знања у овој области.

🔹 А, почетком новембра, илегалне КБС преузеле су контролу над аеродромом Подујево у селу Думош (мање од 8 километара од административне линије) — ради се о објекту у релативно добром стању који је током своје пређашње историје имао и војну и спортску намену, што значи да је опремљен минималним капацитетима за ефикасно коришћење. Имајући на уму одсуство ваздушне компоненте КБС, сви су изгледи да ће аеродром бити коришћен као база беспилотне авијације.

🔻 Постоји ли опасност за Србију?

🔹 Све ово не може да не изазива забринутост у Србији — чак и ако турске инвестиције (финансијске, али и техничке) у нове војно-индустријске објекте буду ограничене, то неће бити препрека сепаратистичким структурама да покрену масовну производњу ФПВ дронова који су сразмерно јефтини и могу бити израђени од компонентни доступних у слободној продаји. Појављивање оваквог оружја у арсеналу КБС, посебно у светлу релативно ограничених капацитета у сфери система за радио-електронско ратовање ВС, несумњиво би представљало проблем у случају избијања отвореног сукоба у нашој јужној покрајини.

🔹 У светлу тренутне геополитичке ситуације која значајно отежава набавку наоружања, сваки губитак технике представљао би озбиљан ударац за ВС — стога, уколико званични Београд нема политичких капацитета да спречи појављивање војно-индустријских центара на окупираној територија Косова и Метохије, релевантне војно-безбедносне структуре Србије биће приморане да пронађу начин да ефикасно одговоре на промену ситуације на терену и предузму кораке усмерене на осигуравање доминације на потенцијалном бојном пољу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar