Грб племићке породице Милорадовић, оснивача манастира Житомислић, враћен је у ту светињу уочи обиљежавања празника Светих мученика житомислићких, уз примерак часописа „Грбовед“ из 1913. године, који описује историју грба Милорадовића, као и копију портрета грофа Михаила Андрејевича Милорадовића.

Чланови породице Милорадовић су се почетком 18. века преселили у Руско царство гдје су постали уважена племићка породица која је дала бројне генерале руске војске.

Њихови преци сахрањени су испод споменика који се данас могу наћи на локалитету Радимља.

Тајна Милошеве руке у срцу Османског царства

Да ли сте знали да је Османско царство вијековима чувало – и поштовало – руку Милоша Обилића?

У врху османске теократије обликовао се мит: да је Милош, „срчан и храбар проклетник“, дјеловао по Алаховој вољи када је убио султана Мурата на Косову 1389. Тај чин се тумачио као божански наум – да Мурат постане мученик за вјеру. Зато је *Обилићева рука*, као „инструмент Божје воље“, међу Османлијама постала реликвија.

Чувала се окована у сребру, у Муратовом маузолеју у Бурси, заједно са султановим оклопом.

📍 Прво српско свједочанство о томе долази од Сретена Л. Поповића (1880), који је биљежио успомене Матије Бана из 1841, када је боравио у Бурси. Од пашиног љекара Бан је сазнао за Обилићеву руку.

💬 *„На том истом оклопу стоји обешена и једна у сребро окована рука! – Па чија је то рука? – Па то је рука Обилића који је цара Мурата ножем пробо!"* – пренио је хећим.

📉 Овај маузолеј је уништен у земљотресу 1855. године. Обнова је почела 1863. али је реликвија нетрагом нестала. Гдје је завршила Обилићева рука? Ко ју је узео – или сакрио?

У Војном музеју у Истанбулу изложена је Муратова застава, на којој је видљива проливена крв са бојишта, као и барјак који су турски војници користили као путоказ за јурише.

"За разлику од од других поставки, ова је прилично скромна. Турски војни музеји, као и други извори, често минимизирају важност ове битке и не приказују је на начин како то раде са другим побједама" пише Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја, који је начинио ову фотографију.

У прилог тези да Турци не знају како да се суоче са својом "побједом" на Косову, говори и то да се мит о томе да је Мурат страдао након битке, обилазећи поље, те да га је убио српски ратник који се притајио међу лешевима, први пут у изворима појављује деценијама након што се битка одиграла.

Османски хроничар Уруџ, савременика и вјероватно учесника боја, пише да je Мурат јахао на коњу када га је Обилић погубио. Наука сматра да су све касније верзије о убиству у шатору смишљене у круговима исламског свештенства као оправдање за смрт Алаховог војсковође.

Остаје ми интимно задовољство да сам први изнио тезу како је измишљени празник Дан српског јединства, националне заставе и којечега - лажни Видовдан, лажни свесрпски празник који већ имамо.

Као празник "јавне управе" он нема велики потенцијал у народу, и то лако можемо видјети данас: Никоме није пало на памет да прави протест на тај дан.

А кад се прави на Видовдан, то сви разумију и то чак није потребно изговорити. Зато се господин Вучић обратио кроз реплике филма Бој на Косову, а господин Додик прича о Видовдану као дану саборности.

Остаје ми само да овај текст понављам до изнемоглости, док сви не усвоје да се свачији траг види и 15. септембра, као што се види 28. јуна.

Препознаћемо се у зависности од тога шта тад славимо. Пробој Солунског фронта, а не нешто друго. Косовски завјет, а не било шта друго. (Па ни Принципа)

Увијек је занимљиво вратити се на то да је 1916. Српски дан обиљежаван 28.6. да би се подигла пажња на западу за савезника на Балкану

Такође без коментара

Упозоравамо осјетљивије гледаоце, ово је меганепријатно.

Федералци су хтјели да добију своју Ану Франк, а добили су поточарску Грету Тунберг.

Стармали 11 годишњак је, као у филму Тито и ја, пошао да се поклони сјенима Емировог оца, па написао књигу о свом доживљају.

Јул је мјесец у ком се обиљежава страдање Срба у подрињском крају. Један од љепших детаља је што од прошле године имамо симбол који нас подсјећа на то.

То је ивањски цвијет, који је карактеристичан за тај дио Српске, крстоликог је изгледа, а у народној традицији се повезује са Ивањданом, празником рођења Светог Јована.

Данас симболизује страдање и побједу живота у Подрињу.

Како јавља Глас Српске, постигнут је договор о стварању друге лиге БиХ. Овим се практично укида Прва лига Републике Српске, а термин "Шампион Републике Српске" губи сваки смисао

Комбинација слављења српских краљева и слављења оних који су им дошли главе - Федерација укратко

Није баш нешто што се није могло предвидјети

Мрак се скупио у кап
Рано јутро као слап

Поводом 20 година од устанка Срба у Херцеговини и Босни, Српско црквено певачко друштво у Сремској Митровици извело је комад са пјевањем "Херцеговачко робље".

Устанак из 1875. оставио је велики утисак на цјелокупно Српство. Тако су убрзо након њега постављане приредбе које су славиле тај догађај.

Једна од представа је и "Крв за слободу". Она је срећом сачувана, или можда боље рећи недавно пронађена. Ко ће знати који израз је бољи.

За надати се да ће бар за неку следећу годишњицу бити изведена, кад већ није у програму обиљежавања овогодишње "Невесињске пушке".

Након што се велики јед и чемер излио међу Србима након Томпсоновог концерта, погледајте како групација из Бање Луке најављује свој догађај.

Ако не видите добро, да, то је латиница ;)

Након спомен плоче, данас у Источном Сарајеву се поставља биста Виталију Чуркину.

После му се може подићи и споменик. После тога ко зна шта. Потпуно одсуство смисла у означавању јавног простора - може да диже ко шта хоће, гдје хоће, како хоће.

Прва плоча, подсјећања ради, била је иницијатива опскурног Војина Павловића који се кити именом удружења Источна алтернатива.

Вриједи поновити да је фетишизовање Чуркина бесмислено - човјек је само урадио нешто што је био налог државне политике Руске Федерације, и на томе јој хвала. Није Чуркин имао личну иницијативу.

Он је руску политику слиједио и кад је, током рата, била потпуно против српских интереса.

Постоји и занимљива анегдота да је тадашњи помоћник Козирјева, шефа руске дипломатије, избачен из институција Српске, па је морао да се шета Палама док није стигао аутомобил да га вози за Београд.

На почетку напада на Газу, у федералном дуњалуку избио је сукоб између оних који сматрају да се треба солидарисати са Палестинцима и оних који сматрају да под небом не постоји ништа важније од ђеносајда. Све остало је питање другог реда.

Будући да више никог не занима ђеносајд са Темуа, организација је одлучила да се максимално качи на палестинску несрећу.

Непријатно је као и увијек.

Мало шта је ново, и на Фронталу данас доминира утврђивање градива.

Говорили смо како се дошло до фамозног броја од 8000 коју није потврдио ни ноторни суд у Хагу и шта пише у аутопсијском извјештају.

Указали смо да се у Поточарима сахрањује по чудним, емотивним критеријумима, а како је на камену спотицања поријекло жртава од Сарајева до Бијељине.

Путописни коментар Прошлост у понављању, захвата од Другог свјетског рата до данас, уз џамију која је волшебно никла на мјесту српске градине.

Откуд српско име на листи страдалих, и то оних који су га убили.

Који аргументи стоје иза тврдње да су Мајке Сребренице профитерско удружење.

Ту су погледи из правног, као и из медијског угла, и како се у Ефбиху кампања води до најситнијег детаља