Қ.О ВА “ШАРТ БЎЛМАГАН KINO”
Ҳар қандай бадиий асар бадиий бўлавермайди. Шу каби ҳар қандай бадиий фильм ҳам бадиий ёки кино бўлмайди. Бунинг учун фикр оқимини ерлаштириш керак. Фикр оқими замон ва маконни тан олмайди. Шунинг учун ҳам уни хонакилаштириш қийин иш.
Мераб Мамардашвили лекцияларида Абуладзе фильмларидаги ғоядан фикрини баён қилиш учун ишлатади. Мамардашвили эса бежизга бирорта санъат асарини эсга олмайди.
Шаҳар марказидаги Moc Hub санъат марказида театр режиссёри Қамариддин Ортиқов тавсия қилган “Шарт бўлмаган кино” намойиши ўтказилади. Бу сафар Т.Абуладзенинг “Истак дарахти” киноси намойиш қилинди.
Кино намойишидан сўнг Қамариддин Ортиқов фильм мазмуни ҳақида гапирди. Абуладзенинг бу киносини Шекспир маштаби- даражасидаги асар дея баҳо берди. 8 ёки 9 та кинотомошабин ва Қ.О ўртасида гурунг кўприги ўрнатилади. Бир томошабин “жуда ғалати фильм” дейди. Яна бир томошабин фильм узунасида саҳналарда завқ яширинганини айтади.
Устоз Қ.О. фильм Ромео ва Жульеттанинг грузинча талқинига ўхшашини айтади. Лекин айнан эмас, аммо бахт ва бахтсизлик ҳамма ёқда айни. Фильмда онг оқими ташқарига чиқади. Даврни яланғоч, қандай бўлса шундай кўрсатади. Маэстро Қ.О. Шекспир маштабидаги бу фильм деганда, бизга шу каби фикрлар туғилди.
Ўзим билан ёлғиз қолишим учун ҳам сени севишим муҳим. Агар сени севмасам, мен ўзимнинг соям бўлиб қоламан. Ва сенга ҳам ўзинг билан қолиш имконини бераман. Бу сен учун ҳам муҳим. Биз ўзимизнинг соямиз бўлиб қолсак, яшашдан маъно йўқ. Қара, атрофда, қанча ўзининг соясига айланган бахтсизлар. Менга ва ўзингга ўзимиз билан ёлғиз қолиш учун "Истак дарахти"дан маҳрум бўлмайлик, бу абадий муаммо.
Т.Абуладзе кучли режиссёр, раҳматли. Унинг “Тавба” филми бор. Аммо шу пайтгача собиқ СССР тавба мақомига келмади.
Мурод Човуш
Ҳар қандай бадиий асар бадиий бўлавермайди. Шу каби ҳар қандай бадиий фильм ҳам бадиий ёки кино бўлмайди. Бунинг учун фикр оқимини ерлаштириш керак. Фикр оқими замон ва маконни тан олмайди. Шунинг учун ҳам уни хонакилаштириш қийин иш.
Мераб Мамардашвили лекцияларида Абуладзе фильмларидаги ғоядан фикрини баён қилиш учун ишлатади. Мамардашвили эса бежизга бирорта санъат асарини эсга олмайди.
Шаҳар марказидаги Moc Hub санъат марказида театр режиссёри Қамариддин Ортиқов тавсия қилган “Шарт бўлмаган кино” намойиши ўтказилади. Бу сафар Т.Абуладзенинг “Истак дарахти” киноси намойиш қилинди.
Кино намойишидан сўнг Қамариддин Ортиқов фильм мазмуни ҳақида гапирди. Абуладзенинг бу киносини Шекспир маштаби- даражасидаги асар дея баҳо берди. 8 ёки 9 та кинотомошабин ва Қ.О ўртасида гурунг кўприги ўрнатилади. Бир томошабин “жуда ғалати фильм” дейди. Яна бир томошабин фильм узунасида саҳналарда завқ яширинганини айтади.
Устоз Қ.О. фильм Ромео ва Жульеттанинг грузинча талқинига ўхшашини айтади. Лекин айнан эмас, аммо бахт ва бахтсизлик ҳамма ёқда айни. Фильмда онг оқими ташқарига чиқади. Даврни яланғоч, қандай бўлса шундай кўрсатади. Маэстро Қ.О. Шекспир маштабидаги бу фильм деганда, бизга шу каби фикрлар туғилди.
Ўзим билан ёлғиз қолишим учун ҳам сени севишим муҳим. Агар сени севмасам, мен ўзимнинг соям бўлиб қоламан. Ва сенга ҳам ўзинг билан қолиш имконини бераман. Бу сен учун ҳам муҳим. Биз ўзимизнинг соямиз бўлиб қолсак, яшашдан маъно йўқ. Қара, атрофда, қанча ўзининг соясига айланган бахтсизлар. Менга ва ўзингга ўзимиз билан ёлғиз қолиш учун "Истак дарахти"дан маҳрум бўлмайлик, бу абадий муаммо.
Т.Абуладзе кучли режиссёр, раҳматли. Унинг “Тавба” филми бор. Аммо шу пайтгача собиқ СССР тавба мақомига келмади.
Мурод Човуш
САНЪАТ ГУРУНГИ
Санъат назарияси.
Тажриба наъмуналари.
Асарларнинг хилма-хил талқинини тушуниш:
санъат объекти учун тушунчаларни қўллаш муаммоси;
Носанъатшунослик тадқиқоти.
"Шамс-и-Қамар" театр-студия бадиий раҳбари Қамариддин Ортиқовнинг гурунгига таклиф этамиз:
Гурунг "Малевич жумбоғи" ва бошқа санъат тарихи мўжизалари” деб номланaди.
Суҳбат ўзбек тилида бўлиб ўтади.
Кириш рўйхат орқали.
🔔 03.03.2024
🕒 14:00
🏠 Буюк Турон 77 ● Moc Hub
@moc_support (Telegram) / direct @moc__org (Instagram)
Санъат назарияси.
Тажриба наъмуналари.
Асарларнинг хилма-хил талқинини тушуниш:
санъат объекти учун тушунчаларни қўллаш муаммоси;
Носанъатшунослик тадқиқоти.
"Шамс-и-Қамар" театр-студия бадиий раҳбари Қамариддин Ортиқовнинг гурунгига таклиф этамиз:
Гурунг "Малевич жумбоғи" ва бошқа санъат тарихи мўжизалари” деб номланaди.
Суҳбат ўзбек тилида бўлиб ўтади.
Кириш рўйхат орқали.
🔔 03.03.2024
🕒 14:00
🏠 Буюк Турон 77 ● Moc Hub
@moc_support (Telegram) / direct @moc__org (Instagram)
Феминистик руҳдаги «Бечора-бахтсизлар» картинасида кетиш ва қайтиш фалсафаси
(спойлер бор)
«Оскар-2024»да ўнта номинацияга номзоди қўйилган ва улардан тўрттаси: «Энг яхши актриса», «Энг яхши бадиий постоновка иши», «Энг яхши грим ва турмаклар», «Энг яхши костюмлар» бўйича мукофот олган «Бечора-бахтсизлар» («Poor Things») фильми шу кунларда киноманлар диққат марказида турибди. Арт-хаус, комедик, фантастик, драматик, сюрреалистик, фалсафий-психологик картина режиссёр Йоргас Лантимос томонидан суратга олинган. Бош ролни таниқли актриса Эмма Стоун ижро этган. Фильм сценарийси инглиз ёзувчиси Аласдер Грейнинг шу номдаги романи (1992) асосида ёзилган.
Ўтган йили Оскар мукофотининг кўплаб йўналишлари бўйича тақдирланган «Ҳамма нарса ҳар ерда бир вақтда» картинаси сингари бу ҳам бир нафасда, киприк қоқмай кўриладиган фильмлар сирасига киради. Танқидчилар фикрича, картина «Барби» каби феминистик асар. Ҳар икки қаҳрамон ҳаётдан идеал ўрнини қидиради, аёлнинг жамиятдаги ролини очишга ҳаракат қилади. Аммо «Бечора-бахтсизлар» чуқур психологик ва фалсафий қарашларга эга, Белла Барбидан кўра ақлли ва ғаройиб характерли образ. Фильм давомида гендер муаммоларига ҳам рамзий ишоралар бериб ўтилган.
Бош қаҳрамон – етук аёл танасида улғаяётган гўдак. (Шу ўринда аёл қалбида ҳамиша бир қизалоқ яшайди, деган қараш ҳам сингдириб юборилган). У нима истаса, эришишни хоҳлайди: музқаймоқми, сайрми, фарқи йўқ. Ўз танасини кашф қилиб боради. Оламни англаш учун унга уй торлик қила бошлайди. Ҳамиша ким эканига қизиқади. Фильм аввалига оқ-қора тасвирлар билан бошланиб, борган сари рангба ранг бўлиб бораверади: худди инсон онги каби. Мазкур макон ва замон келажакми-ўтмишми, реалми-хаёлийми, англаш қийин: Лондон, Лиссабон, Афина, Париж, Александрия шаҳарлари манзаралари ғаройиб, бўёқдор ва эртакмонанд тасвирланган. Мавзу эски бўлсада, ёндашув ўзгача. Унда инсон (аёл) дунёни ва ўзини англашга интилади. Қандай қилса, ҳаётни яхшилаш, одамларга бахт улашиш мумкинлигини билгиси келади.
Фильм мазмуни ҳақида гапирадиган бўлсак, монстер қиёфали, меҳрибон олим Годвин ўзини кўприкдан ташлаган Виктория исмли ҳомиладор аёл жасадини топиб олади. Тажриба учун тирик гўдакни она қорнидан чиқариб олиб, миясини аёлникига ўрнатади. Шундай қилиб, бола ўз онаси танасида шаклланади: гапиришни, юришни ўрганади. Унга Белла деб исм қўйишади. Годвин уни кузатиб таҳлил ёзиб бориши учун шогирди Максни ишга ёллайди. Белла ва Макс ўртасида илиқ туйғуларни сезган Годвин уларни унаштиради. Бироқ Белла бошқа эркак билан танишади, дунёни кўришни истайди ва уйдан қочиб кетади. Охир-оқибат турли шаҳарларда, турфа одамларни кўриб, онги ва ҳислари шаклланади. Болаликдан катта инсонлик даврига қадам қўяди. Аёлнинг патриархат жамиятда ўзлигини излаши осон бўлмайди. Унинг шаклланиш жараёнида ҳам деярли эркаклар иштирок этади: ота ўрнидаги ғамхўр олим, унаштирилган кўнгли тоза йигити, бирга чет элга олиб қочиб кетган хотинбоз эркак ҳамда унинг танасининг аввалги эгаси бўлган ваҳший эри. Умуман, аёлга фильм давомида оддий буюмдек қаралган ҳолатлар кўп учрайди: сандиққа солиб кемага келтиришади, фоҳишахона бекаси соддалигидан фойдаланиб пул ишлайди, қасрга қамаб қўйишади, Белла охир оқибат барчасини енгиб ўз шахсиятини шакллантиради, эркини топади. Жамики ҳисларни ўзида сезиб кўради: иштиёқ, эҳтирос, алам, ачиниш, ғазаб, нафрат. Англаш жараёнидан сўнг у хотиржамликка етишади.
Белла одамлар билан ҳамиша рост бўлди, ўзини излаш йўлидан қайтмади. Таълим олиш учун фоҳишалик билан шуғулланиб, пул топганини тўйдан олдин қаллиғидан яширмади. Аслида унинг ҳаётидаги уч эркак ҳам Беллани ўзикини қилишни истарди, лекин аёл то ўзлигини топмагунча ҳеч кимга розилик бермади. Бундай олиб қаралса, филмдаги ҳамма қаҳрамонлар бечора-бахтсиз. Годвин болаликда отасининг ваҳший тажрибаларидан монстер қиёфасига кирган ва саратондан азият чекади. Макс чин дилдан севган ва ардоқлаган Белласи қандайдир эркак билан қочиб кетганидан изтироб чекади. Қизни саргузаштларга бошлаган хотинбоз эркак эса руҳан ожиз, Белла фақат уники бўлишини истайди, аммо эришолмайди. Ҳаммасининг ўз оғриқлари бор.
(спойлер бор)
«Оскар-2024»да ўнта номинацияга номзоди қўйилган ва улардан тўрттаси: «Энг яхши актриса», «Энг яхши бадиий постоновка иши», «Энг яхши грим ва турмаклар», «Энг яхши костюмлар» бўйича мукофот олган «Бечора-бахтсизлар» («Poor Things») фильми шу кунларда киноманлар диққат марказида турибди. Арт-хаус, комедик, фантастик, драматик, сюрреалистик, фалсафий-психологик картина режиссёр Йоргас Лантимос томонидан суратга олинган. Бош ролни таниқли актриса Эмма Стоун ижро этган. Фильм сценарийси инглиз ёзувчиси Аласдер Грейнинг шу номдаги романи (1992) асосида ёзилган.
Ўтган йили Оскар мукофотининг кўплаб йўналишлари бўйича тақдирланган «Ҳамма нарса ҳар ерда бир вақтда» картинаси сингари бу ҳам бир нафасда, киприк қоқмай кўриладиган фильмлар сирасига киради. Танқидчилар фикрича, картина «Барби» каби феминистик асар. Ҳар икки қаҳрамон ҳаётдан идеал ўрнини қидиради, аёлнинг жамиятдаги ролини очишга ҳаракат қилади. Аммо «Бечора-бахтсизлар» чуқур психологик ва фалсафий қарашларга эга, Белла Барбидан кўра ақлли ва ғаройиб характерли образ. Фильм давомида гендер муаммоларига ҳам рамзий ишоралар бериб ўтилган.
Бош қаҳрамон – етук аёл танасида улғаяётган гўдак. (Шу ўринда аёл қалбида ҳамиша бир қизалоқ яшайди, деган қараш ҳам сингдириб юборилган). У нима истаса, эришишни хоҳлайди: музқаймоқми, сайрми, фарқи йўқ. Ўз танасини кашф қилиб боради. Оламни англаш учун унга уй торлик қила бошлайди. Ҳамиша ким эканига қизиқади. Фильм аввалига оқ-қора тасвирлар билан бошланиб, борган сари рангба ранг бўлиб бораверади: худди инсон онги каби. Мазкур макон ва замон келажакми-ўтмишми, реалми-хаёлийми, англаш қийин: Лондон, Лиссабон, Афина, Париж, Александрия шаҳарлари манзаралари ғаройиб, бўёқдор ва эртакмонанд тасвирланган. Мавзу эски бўлсада, ёндашув ўзгача. Унда инсон (аёл) дунёни ва ўзини англашга интилади. Қандай қилса, ҳаётни яхшилаш, одамларга бахт улашиш мумкинлигини билгиси келади.
Фильм мазмуни ҳақида гапирадиган бўлсак, монстер қиёфали, меҳрибон олим Годвин ўзини кўприкдан ташлаган Виктория исмли ҳомиладор аёл жасадини топиб олади. Тажриба учун тирик гўдакни она қорнидан чиқариб олиб, миясини аёлникига ўрнатади. Шундай қилиб, бола ўз онаси танасида шаклланади: гапиришни, юришни ўрганади. Унга Белла деб исм қўйишади. Годвин уни кузатиб таҳлил ёзиб бориши учун шогирди Максни ишга ёллайди. Белла ва Макс ўртасида илиқ туйғуларни сезган Годвин уларни унаштиради. Бироқ Белла бошқа эркак билан танишади, дунёни кўришни истайди ва уйдан қочиб кетади. Охир-оқибат турли шаҳарларда, турфа одамларни кўриб, онги ва ҳислари шаклланади. Болаликдан катта инсонлик даврига қадам қўяди. Аёлнинг патриархат жамиятда ўзлигини излаши осон бўлмайди. Унинг шаклланиш жараёнида ҳам деярли эркаклар иштирок этади: ота ўрнидаги ғамхўр олим, унаштирилган кўнгли тоза йигити, бирга чет элга олиб қочиб кетган хотинбоз эркак ҳамда унинг танасининг аввалги эгаси бўлган ваҳший эри. Умуман, аёлга фильм давомида оддий буюмдек қаралган ҳолатлар кўп учрайди: сандиққа солиб кемага келтиришади, фоҳишахона бекаси соддалигидан фойдаланиб пул ишлайди, қасрга қамаб қўйишади, Белла охир оқибат барчасини енгиб ўз шахсиятини шакллантиради, эркини топади. Жамики ҳисларни ўзида сезиб кўради: иштиёқ, эҳтирос, алам, ачиниш, ғазаб, нафрат. Англаш жараёнидан сўнг у хотиржамликка етишади.
Белла одамлар билан ҳамиша рост бўлди, ўзини излаш йўлидан қайтмади. Таълим олиш учун фоҳишалик билан шуғулланиб, пул топганини тўйдан олдин қаллиғидан яширмади. Аслида унинг ҳаётидаги уч эркак ҳам Беллани ўзикини қилишни истарди, лекин аёл то ўзлигини топмагунча ҳеч кимга розилик бермади. Бундай олиб қаралса, филмдаги ҳамма қаҳрамонлар бечора-бахтсиз. Годвин болаликда отасининг ваҳший тажрибаларидан монстер қиёфасига кирган ва саратондан азият чекади. Макс чин дилдан севган ва ардоқлаган Белласи қандайдир эркак билан қочиб кетганидан изтироб чекади. Қизни саргузаштларга бошлаган хотинбоз эркак эса руҳан ожиз, Белла фақат уники бўлишини истайди, аммо эришолмайди. Ҳаммасининг ўз оғриқлари бор.
Якунда эса дунёни яхшилик қутқариб қолмаслиги аён бўлди: дунё шундай бешафқат. Белланинг дунёқараши ўсишида кемада учратган кампир Марта ва циник йигитнинг ўрни катта бўлди. Улар қизга илк марта китоб тутқазишди. Ҳақиқий ночорлар ҳаётини кўрсатишди. Инсон дунёқарашини тасодифий танишувлар тубдан ўзгартириб юборади. Белла шундан сўнг ўзини топиш учун қадам ташлади. Нажот илмда эканини англади. Лекин бунинг учун пул керак. У кун кўриш учун танини сотди, аввалига жинсий ҳаёт унга шавқу завқ улашган бўлса, кейин маънавий лаззат жисмоний роҳатдан устунлигини тушуниб етди. Эслатиб ўтиш керакки, фильм оила даврасида томоша қилиш учун мўлжалланмаган.
Шу тариқа у отасининг йўлидан бориб докторликни танлади. Уйига қайтди, қаллиғига турмушга чиқишга қарор қилди. Бироқ кутилмаганда ўзини кўприкдан ташлаган Викториянинг эри пайдо бўлди, Белла гарчи уни танимасада, танасининг турмуш ўртоғи билан шоҳона қасрга кириб борди. У ўзининг аввалги ҳаёти қандай бўлганини доим билгиси келарди. Эри унга бешафқат, ёвуз бўлганини, болаларни ёмон кўргани учун туғишни истамай ўзини ўлдирганини айтади. Белла нима учун ўшанда кўприкдан ўзини ташлаганини кейин тушунади: абюзер, фашист эрдан қутулишнинг бошқа чорасини тополмаган. Разил эри эса бу хатони тўғирлашни, яъни Виктория ўлим топишини истайди. Аммо қаршисидаги аёл Виктория эмас, Белла эди: олишувда у эркакни енгади. Ўч олиш учун унинг миясини эчкиники билан алмаштиради: эркак чиндан ҳам инсон эмас, ҳайвон эди.
Белла унга оталик қилган Годвинни қисқартириб, God (Худо) деб атарди. Аёлни доим ўйлантирган саволга фақат у жавоб беради оларди: «Сен – ўз болангсан ва ўз онангсан, ўз навбатида иккови ҳам эмассан». Белла бутунлай янги инсонлигини англади. Одам аввалига Худо билан эди, сўнг ундан кетиб ўзини излади ва якунда яна Худога қайтди, деган фалсафа фильм қийматини оширади. Яна Ницшенинг «Худо ўлди» ибораси ҳам ёдга тушади. Бизга таниш бўлган Ким Ки Дукнинг «Баҳор, ёз, куз, қиш ва яна баҳор», Айюб Шаҳобиддиновнинг «Ўтов» картиналари каби ушбу фильм ҳам азалий фалсафа – кетиш ва қайтиш мавзуси устига қурилган. Кетиб кимлар ўзлигини йўқотади, кимлардир топади. Белла ўзлигига эришди. У қаллиғи билан оила қурди, Худони қалбида сақлади, таълим олди, марҳум отасининг касбини давом эттирди. «Бечора-бахтсизлар» катталар учун қўрқинчли эртак. Белла Золушка, Оппоғой, Рапунзел каби уйидан ташқарига чиқиб ҳақиқий оламни кўради, курашади, тобланади, оқ кўнгил йигитга турмушга чиқади. Хеппи энд. Бироқ бу бахтли якунга етиб келгунча содир бўлган ҳодисалар – эртакларда йўқ. Бу ҳақиқий ҳаёт.
Нодирабегим Иброҳимова
Шу тариқа у отасининг йўлидан бориб докторликни танлади. Уйига қайтди, қаллиғига турмушга чиқишга қарор қилди. Бироқ кутилмаганда ўзини кўприкдан ташлаган Викториянинг эри пайдо бўлди, Белла гарчи уни танимасада, танасининг турмуш ўртоғи билан шоҳона қасрга кириб борди. У ўзининг аввалги ҳаёти қандай бўлганини доим билгиси келарди. Эри унга бешафқат, ёвуз бўлганини, болаларни ёмон кўргани учун туғишни истамай ўзини ўлдирганини айтади. Белла нима учун ўшанда кўприкдан ўзини ташлаганини кейин тушунади: абюзер, фашист эрдан қутулишнинг бошқа чорасини тополмаган. Разил эри эса бу хатони тўғирлашни, яъни Виктория ўлим топишини истайди. Аммо қаршисидаги аёл Виктория эмас, Белла эди: олишувда у эркакни енгади. Ўч олиш учун унинг миясини эчкиники билан алмаштиради: эркак чиндан ҳам инсон эмас, ҳайвон эди.
Белла унга оталик қилган Годвинни қисқартириб, God (Худо) деб атарди. Аёлни доим ўйлантирган саволга фақат у жавоб беради оларди: «Сен – ўз болангсан ва ўз онангсан, ўз навбатида иккови ҳам эмассан». Белла бутунлай янги инсонлигини англади. Одам аввалига Худо билан эди, сўнг ундан кетиб ўзини излади ва якунда яна Худога қайтди, деган фалсафа фильм қийматини оширади. Яна Ницшенинг «Худо ўлди» ибораси ҳам ёдга тушади. Бизга таниш бўлган Ким Ки Дукнинг «Баҳор, ёз, куз, қиш ва яна баҳор», Айюб Шаҳобиддиновнинг «Ўтов» картиналари каби ушбу фильм ҳам азалий фалсафа – кетиш ва қайтиш мавзуси устига қурилган. Кетиб кимлар ўзлигини йўқотади, кимлардир топади. Белла ўзлигига эришди. У қаллиғи билан оила қурди, Худони қалбида сақлади, таълим олди, марҳум отасининг касбини давом эттирди. «Бечора-бахтсизлар» катталар учун қўрқинчли эртак. Белла Золушка, Оппоғой, Рапунзел каби уйидан ташқарига чиқиб ҳақиқий оламни кўради, курашади, тобланади, оқ кўнгил йигитга турмушга чиқади. Хеппи энд. Бироқ бу бахтли якунга етиб келгунча содир бўлган ҳодисалар – эртакларда йўқ. Бу ҳақиқий ҳаёт.
Нодирабегим Иброҳимова
“ТАЗАРРУ” КИНОСИНИ КЎРГАНЛАР БОРМИ? БУГУН ТЕАТР КУНИ ҲАМ
“Моc Ҳуб” ижод уйида “Шамс - қамар” театр студияси режиссёри Жамшид Валиев “ Тирик театр муаммолари” мавзусида гапирди.
“Шамс - қамар” театр студияси тарихи қизиқ эди.
Театр ҳеч қандай дунёвий мақсадни кўзламайди. У саҳналаштирган спектакл учун томошабин ҳам муҳим эмасдай; ҳеч ким спектаклга келмаса ҳам намойиш қўйилади. Ўзлари учун. Саҳнада актёр ўзи учун ўйнайди. Тасаввур қилинг.
Маърузанинг номида “тирик театр..” деб ёзилган. Тирик нарса доим ғайритабиий бўлади.
Театр-студия Герман Гессенинг “Сингхарта”, Жан Коктонинг “Кўк квадрат”,Экзюперининг “Кичкина шаҳзода”, Кафканинг “Отамга хат”, Ж. Лондоннинг “Мартин Иден”асари асосида спектакллар қўйган.
Охирги мақсад моддий бойлик тўплаш бўлган лойиҳаларда хайр йўқ. Бу театр - дарвеш театр. Театр- дарвеш. Охирги нуқтанинг ўзи йўқ: бу театрдаги ҳаракатлар ҳеч қандай мақсадга олиб бормайди. Мақсаднинг ўзи йўқ. Чунки ҳар бир қўйиладиган спектаклнинг ўзи идеал.
Театр режиссёри ҳикоясидан шулар уқилди.
“Мос Ҳуб” ҳар ҳафта кино намойиш қиляпти.
“Шамс-қамар” театр студияси бадиий раҳбари Қамариддин Ортиқов фильм тавсия қилади. Намойишдан кейин фильм ҳақида мунозара бошланади. Намойишга кам одам келади. Бу сафарТенгиз Абуладзенинг “Тазарру” фильми қўйилди.
Қамариддин Ортиқов шу кино чинаккам бадиий кино мақомига тушади дейди.
Фильмда замон ва макон чегаралари кучини йўқотган. Саҳналар-воқеликдан тўғридан-тўғри нусха кўчирилмаган. Тавба доим янгиланишдир. Кино номини оқлайди. Фильмнинг ҳар бир саҳнаси олдинги саҳнанинг давоми эмас. Ҳаммаси тугал. Бутун. Бу элементлар эса унинг бадиийлигини таъминлаган.
Тазарру фильмидан олдин Тенгиз Абуладзенинг бошқа фильми намойиши бўлганди. Орзу дарахти. Бу фильм услуби ҳам айни. Онг оқими абадият билан муомалага киришади. Натижада саҳнада ғайритабиий ҳаракатларни кўрамиз.
Кейинги ҳафта Қамариддин Ортиқов қайси фильмни кўришга таклиф қилади. Бу ҳам қизиқ.
Бугун жаҳон театр куни. Театрчиларни табриклаймиз. Театр дарвешлар қўним топадиган уй. Театрдан бошқача фойдаланиб бўлмайди.
Мурод Човуш
“Моc Ҳуб” ижод уйида “Шамс - қамар” театр студияси режиссёри Жамшид Валиев “ Тирик театр муаммолари” мавзусида гапирди.
“Шамс - қамар” театр студияси тарихи қизиқ эди.
Театр ҳеч қандай дунёвий мақсадни кўзламайди. У саҳналаштирган спектакл учун томошабин ҳам муҳим эмасдай; ҳеч ким спектаклга келмаса ҳам намойиш қўйилади. Ўзлари учун. Саҳнада актёр ўзи учун ўйнайди. Тасаввур қилинг.
Маърузанинг номида “тирик театр..” деб ёзилган. Тирик нарса доим ғайритабиий бўлади.
Театр-студия Герман Гессенинг “Сингхарта”, Жан Коктонинг “Кўк квадрат”,Экзюперининг “Кичкина шаҳзода”, Кафканинг “Отамга хат”, Ж. Лондоннинг “Мартин Иден”асари асосида спектакллар қўйган.
Охирги мақсад моддий бойлик тўплаш бўлган лойиҳаларда хайр йўқ. Бу театр - дарвеш театр. Театр- дарвеш. Охирги нуқтанинг ўзи йўқ: бу театрдаги ҳаракатлар ҳеч қандай мақсадга олиб бормайди. Мақсаднинг ўзи йўқ. Чунки ҳар бир қўйиладиган спектаклнинг ўзи идеал.
Театр режиссёри ҳикоясидан шулар уқилди.
“Мос Ҳуб” ҳар ҳафта кино намойиш қиляпти.
“Шамс-қамар” театр студияси бадиий раҳбари Қамариддин Ортиқов фильм тавсия қилади. Намойишдан кейин фильм ҳақида мунозара бошланади. Намойишга кам одам келади. Бу сафарТенгиз Абуладзенинг “Тазарру” фильми қўйилди.
Қамариддин Ортиқов шу кино чинаккам бадиий кино мақомига тушади дейди.
Фильмда замон ва макон чегаралари кучини йўқотган. Саҳналар-воқеликдан тўғридан-тўғри нусха кўчирилмаган. Тавба доим янгиланишдир. Кино номини оқлайди. Фильмнинг ҳар бир саҳнаси олдинги саҳнанинг давоми эмас. Ҳаммаси тугал. Бутун. Бу элементлар эса унинг бадиийлигини таъминлаган.
Тазарру фильмидан олдин Тенгиз Абуладзенинг бошқа фильми намойиши бўлганди. Орзу дарахти. Бу фильм услуби ҳам айни. Онг оқими абадият билан муомалага киришади. Натижада саҳнада ғайритабиий ҳаракатларни кўрамиз.
Кейинги ҳафта Қамариддин Ортиқов қайси фильмни кўришга таклиф қилади. Бу ҳам қизиқ.
Бугун жаҳон театр куни. Театрчиларни табриклаймиз. Театр дарвешлар қўним топадиган уй. Театрдан бошқача фойдаланиб бўлмайди.
Мурод Човуш
Forwarded from Cinema Paradiso
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
L'accordeur (Настройщик).
Kanaldagi rasmiy birinchi post sifatida eng yoqtirgan qisqa metrajli filmlarimdan birini sizlar bilan ulashmoqchiman.
Bunaqa kanallarni asosan tor doira vakillari kuzatadi: Ijodkor va ijodga qiziquvchilar.
Shu sababli ilk post ko'pchilik san'at vakillarini onda-sonda qiynab turadigan og'riq haqidagi film.
Kanaldagi rasmiy birinchi post sifatida eng yoqtirgan qisqa metrajli filmlarimdan birini sizlar bilan ulashmoqchiman.
Bunaqa kanallarni asosan tor doira vakillari kuzatadi: Ijodkor va ijodga qiziquvchilar.
Shu sababli ilk post ko'pchilik san'at vakillarini onda-sonda qiynab turadigan og'riq haqidagi film.
Kino san'ati
L'accordeur (Настройщик). Kanaldagi rasmiy birinchi post sifatida eng yoqtirgan qisqa metrajli filmlarimdan birini sizlar bilan ulashmoqchiman. Bunaqa kanallarni asosan tor doira vakillari kuzatadi: Ijodkor va ijodga qiziquvchilar. Shu sababli ilk post…
Telegram
Cinema Paradiso
Shohruh Norqulovning kino va umuman san’at haqidagi shaxsiy fikrlari!
Forwarded from Cinema Paradiso
Kanal nomi haqida ikki og’iz.
“Paradizo kinoteatri” filmi Juzeppe Tornatore tomonidan 1988-yilda suratga olingan va italiyalik rejissyorga dunyo bo’ylab ulkan mashhurlik keltirgan. Xuddi o’sha yilning o’zida “Oscar” ni ham qo’lga kiritgan. Qisqa qilib aytganda, Paradizo — kino haqida olingan eng yaxshi kino. (Aslida film Italiya kinosing eng gullagan paytlarini hikoya qiladi). Filmni ilk bor ko’rganimda ehtirosga berilib yozgan postimni pasda qoldiraman.
“Paradizo kinoteatri”.
Juzeppe Tornatore. 1988-yil.
Men bugun film ko’rmadim, go’yo unda yashadim. Film oxirlab qolgan payt, uning tugashini sezish azob berdi. Shu paytgacha ko’rilgan filmlar go’yo havoga uchdi ketti. Hozir men uchun birgina film bor faqat.
Rivojlanish inson hayotini yengillatadi, va shu bilan birga badaliga undan xotiralarini o’g’irlaydi. Sen 7 yoshligingdagi yashagan hayot hozirgi 7 yoshli bola uchun begona.
Film voqealari urushdan keyingi Italiyada sodir bo’ladi. Qishloq aholisi uchun hayot bu faqat kino. Sevgi ham, baxtli hayot ham, hammasi faqat kinoda.
“Malena” singari bu filmda ham voqelar yosh bolakay orqali ko’rsatiladi. Ennio Morricone o’lganda uni tanimas edim. Lekin endi bundan afsuslanyabman. Musiqalar yuragingiz tubidagi uxlab qolgan his-tuyg’ularni chertadi.
Film oxirida ko’zingizga yosh keladi. Bilmadim balki bu filmga baho berish uchun asos bo’lolmas.
Lekin “Paradizo” men uchun barcha davrlarning eng yaxshi filmiga aylangandek go’yo. (2021-yil).
“Paradizo kinoteatri” filmi Juzeppe Tornatore tomonidan 1988-yilda suratga olingan va italiyalik rejissyorga dunyo bo’ylab ulkan mashhurlik keltirgan. Xuddi o’sha yilning o’zida “Oscar” ni ham qo’lga kiritgan. Qisqa qilib aytganda, Paradizo — kino haqida olingan eng yaxshi kino. (Aslida film Italiya kinosing eng gullagan paytlarini hikoya qiladi). Filmni ilk bor ko’rganimda ehtirosga berilib yozgan postimni pasda qoldiraman.
“Paradizo kinoteatri”.
Juzeppe Tornatore. 1988-yil.
Men bugun film ko’rmadim, go’yo unda yashadim. Film oxirlab qolgan payt, uning tugashini sezish azob berdi. Shu paytgacha ko’rilgan filmlar go’yo havoga uchdi ketti. Hozir men uchun birgina film bor faqat.
Rivojlanish inson hayotini yengillatadi, va shu bilan birga badaliga undan xotiralarini o’g’irlaydi. Sen 7 yoshligingdagi yashagan hayot hozirgi 7 yoshli bola uchun begona.
Film voqealari urushdan keyingi Italiyada sodir bo’ladi. Qishloq aholisi uchun hayot bu faqat kino. Sevgi ham, baxtli hayot ham, hammasi faqat kinoda.
“Malena” singari bu filmda ham voqelar yosh bolakay orqali ko’rsatiladi. Ennio Morricone o’lganda uni tanimas edim. Lekin endi bundan afsuslanyabman. Musiqalar yuragingiz tubidagi uxlab qolgan his-tuyg’ularni chertadi.
Film oxirida ko’zingizga yosh keladi. Bilmadim balki bu filmga baho berish uchun asos bo’lolmas.
Lekin “Paradizo” men uchun barcha davrlarning eng yaxshi filmiga aylangandek go’yo. (2021-yil).
ЖАМИЯТНИНГ ИЧИНИ НИМА КЕМИРЯПТИ?
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” фильми 1993 йилда суратга олинган. Фильм эскирмайди. Тўғрироғи ундаги мавзу ва ғоя эскирмайди. Ўйлаб қолдим, ҳозир ўзбек санъатида озодлик ғояси борми? Ёзувчи Исажон Султон шу мавзуда роман ёзганди:”Озод” романи. Роман юқорида тилга олинган фильмга нисбатан ниҳоятда китобий тус олади.
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” романини ёзувчи ва кейинчалик режиссёр Питер Симпсон Хежес ёзган. Роман мавзуси, албатта, ёзувчининг ичини кемирган.
Кўп асарлар, фильмлар қулликни тарғиб қилади: сентименталлик; жабр кўрган, мазлум қиёфасини танлайди, нимагадир эришиш ёки кимгадир ғоя планига кирган, Антонен Арто айтгандай, ҳис-туйғулар охирги нуқтасига етмасдан уларни аборт қилиш- пафосни ерлаштириш нормага айланган.
Санъатнинг бош ғояси эркинлик унутилган. Фильм томошабинга шу ғояни эслатади. Фильм ғоя асосида қурилган. Муаллиф ҳам романни ёзиш жараёнида эркинликка чиқади. Сўнгги 50-60 йиллардаги америка адабиёти Ж.Селинжернинг “Жавдарзор четидаги жарлик” романининг давомидай туюлади. Бу албатта, Селинжернинг таъсири. “Гилберт Грейп…” асарида шу унсур сезилади. Бу табиий. Эркин, ҳур одам Худога ҳақиқий сиғинади. Санъат доим шунга интилади. Модерн адабиётининг ғояси.
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” фильмида иккинчи пландаги қаҳрамон, фильм бош қаҳрамонининг укаси Анри эркинлик тимсолининг кўриниши. Бу ролни 19 ёшли Леонард Ди Каприо ўйнайди. Бош қаҳрамон образи Жонни Депп қиёфасида кўрсатилган.
Фильм эркинлик ғояси постсовет жамиятларида унутилган матоҳ эканини эслатади. Конформизм санъатнинг устидан куладиган асарларни юзага келтиради. Ирония ва калтафаҳмлик.
Бу фильм каминага ёрқин тассурот қолдирди: бу энди саҳнада гапирилмайдиган шахсий таассуротлар.
Мурод Човуш
👉 @kinosanati
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” фильми 1993 йилда суратга олинган. Фильм эскирмайди. Тўғрироғи ундаги мавзу ва ғоя эскирмайди. Ўйлаб қолдим, ҳозир ўзбек санъатида озодлик ғояси борми? Ёзувчи Исажон Султон шу мавзуда роман ёзганди:”Озод” романи. Роман юқорида тилга олинган фильмга нисбатан ниҳоятда китобий тус олади.
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” романини ёзувчи ва кейинчалик режиссёр Питер Симпсон Хежес ёзган. Роман мавзуси, албатта, ёзувчининг ичини кемирган.
Кўп асарлар, фильмлар қулликни тарғиб қилади: сентименталлик; жабр кўрган, мазлум қиёфасини танлайди, нимагадир эришиш ёки кимгадир ғоя планига кирган, Антонен Арто айтгандай, ҳис-туйғулар охирги нуқтасига етмасдан уларни аборт қилиш- пафосни ерлаштириш нормага айланган.
Санъатнинг бош ғояси эркинлик унутилган. Фильм томошабинга шу ғояни эслатади. Фильм ғоя асосида қурилган. Муаллиф ҳам романни ёзиш жараёнида эркинликка чиқади. Сўнгги 50-60 йиллардаги америка адабиёти Ж.Селинжернинг “Жавдарзор четидаги жарлик” романининг давомидай туюлади. Бу албатта, Селинжернинг таъсири. “Гилберт Грейп…” асарида шу унсур сезилади. Бу табиий. Эркин, ҳур одам Худога ҳақиқий сиғинади. Санъат доим шунга интилади. Модерн адабиётининг ғояси.
“Гилберт Грейпнинг ичини нима кемиради” фильмида иккинчи пландаги қаҳрамон, фильм бош қаҳрамонининг укаси Анри эркинлик тимсолининг кўриниши. Бу ролни 19 ёшли Леонард Ди Каприо ўйнайди. Бош қаҳрамон образи Жонни Депп қиёфасида кўрсатилган.
Фильм эркинлик ғояси постсовет жамиятларида унутилган матоҳ эканини эслатади. Конформизм санъатнинг устидан куладиган асарларни юзага келтиради. Ирония ва калтафаҳмлик.
Бу фильм каминага ёрқин тассурот қолдирди: бу энди саҳнада гапирилмайдиган шахсий таассуротлар.
Мурод Човуш
👉 @kinosanati
Франс Кафканинг “Қўрғон” , узр, “Қалъа” романини олдин рус тилида ўқиганман. Охиригача эмас. Идрокимнинг кучи етмаган. Энди ўзбек тилида охиригача ўқиб қўймоқчи бўлдим.
Ҳали тугатмадим. Бу китобни охиригача ўқиш шарт ҳам эмас.
Кафканинг кундаликлари кўпроқ қизиқ ва тиниқ (Харьков шаҳридаги “Фолио” нашриётида чиққан). Кундалигидаги кўп жойлар мавҳум бўлсада уларда поэзия борлиги ўқувчида янги қитъани кашф қилдиради.
“Қалъа” романи “Хамса”даги айрим моментларни эслатади. “Хамса” да қаҳрамон қўрғонга кириш учун бир қанча ҳаракатлар қилади.
“Хамса” воқеа, ҳодисаларнинг таърифини келтиради; символлаштиради. Қаҳрамон қўрғонга кириш учун тўсиқлардан ўтиши керак.
“Қалъа” романида эса қаҳрамон муносабатлардаги воқеа, ҳодисаларнинг гирдобида қолади.
Кафка учун кундалик ҳаётдаги муносабатлар мистик тус олган. “Қалъа” да бу нарсага сайқал берилган. Сайқаллаштириш шу даражадаки, китобни охиригача ўқиш маънисиздай туюлади.
Кафка оилавий ҳаётини тузатиш- масалан- уйланиши эркини йўқотишга тенг ёки тенгмаслигини матн орқали кўради:
Ёзувчи муносабатлардаги сири- эркидан айрилмаслик учун ҳам доим бошқалар билан муносабатларининг жиддийлашувидан қочади;
Ҳаёт — доим одамлар бир-бирига халақит қилиши, ёрдам бериш эмас. Ҳаёт — доим бировнинг сакинатини-сирини бузиш, тинчини бузиш.
Биринчи қисм тугади.
Мурод Човуш
Ҳали тугатмадим. Бу китобни охиригача ўқиш шарт ҳам эмас.
Кафканинг кундаликлари кўпроқ қизиқ ва тиниқ (Харьков шаҳридаги “Фолио” нашриётида чиққан). Кундалигидаги кўп жойлар мавҳум бўлсада уларда поэзия борлиги ўқувчида янги қитъани кашф қилдиради.
“Қалъа” романи “Хамса”даги айрим моментларни эслатади. “Хамса” да қаҳрамон қўрғонга кириш учун бир қанча ҳаракатлар қилади.
“Хамса” воқеа, ҳодисаларнинг таърифини келтиради; символлаштиради. Қаҳрамон қўрғонга кириш учун тўсиқлардан ўтиши керак.
“Қалъа” романида эса қаҳрамон муносабатлардаги воқеа, ҳодисаларнинг гирдобида қолади.
Кафка учун кундалик ҳаётдаги муносабатлар мистик тус олган. “Қалъа” да бу нарсага сайқал берилган. Сайқаллаштириш шу даражадаки, китобни охиригача ўқиш маънисиздай туюлади.
Кафка оилавий ҳаётини тузатиш- масалан- уйланиши эркини йўқотишга тенг ёки тенгмаслигини матн орқали кўради:
Ёзувчи муносабатлардаги сири- эркидан айрилмаслик учун ҳам доим бошқалар билан муносабатларининг жиддийлашувидан қочади;
Ҳаёт — доим одамлар бир-бирига халақит қилиши, ёрдам бериш эмас. Ҳаёт — доим бировнинг сакинатини-сирини бузиш, тинчини бузиш.
Биринчи қисм тугади.
Мурод Човуш
ҚУЁШ ЧАҚНАШЛАРИ
Автобусда, поездда, тоғда, йўлда, скамейкада, ишда, уйда эсга тушган бадиий -кино ҳақда ҳаваскор мақолалар ёзилди. 2 йил ёки 3 йилми? Телеграмдаги киносанаъти каналида чиқти.
Киномақолалар остида кино соҳасидагилар ва шунҳа яқин, мақолалар кинотанқидга узоқдалигини хўп шарҳлар қилишди, раҳмат.
Канал админи, бечора, муаллиф ўта шахсий таассуротларини билдиряпти холос деб кинобилимдонлар олдида узрини хўп сўради.
Бу таассуротлар эмасди.
Бизнес ўргатувчилар одам ҳар бир нафасини пулга айлантириш керак дейишади ёки шунга яқин бир гап. Қаерингдир оғриб қолса, уни киномақолага айлантир. Қаеринг оғриганини билиш ҳам қийин, бизнинг докторлар эса ўзимиз каби уқувсиз, фақат маблағингни шилишади.
Автобусда, метрода, йўлда, тоғда, уйда, кафеда, денгизда… эсга тушган қайсидир кино аъло диагноз.
Гоҳида у киномақола қолипига сиғмай бадиий шаклга айланиб, яна ўрнига қайтарди. Админлар, тўхтамай, уни романга айлантириб ташланг дейишди. Камина эса кинога форма сифатида қарашни ҳеч тўхтатмадим. Соғлиқ - энг муҳими. Бу форма яхши бир доктор бўлди.
Яхши саргузашт бўлди. Бу киномақолалар.
Уни энди тахлаб, таҳрир қилиб, тўлдириб, китоб ҳолига келтириш керак. Уларда ора-орада эстетика ва дид ҳақда ҳам ёзилиб кетди. Киночилар эътиборни бўлишганидан бу.
Хуллас, яна бир ишлаш керак.
Мурод Човуш
Автобусда, поездда, тоғда, йўлда, скамейкада, ишда, уйда эсга тушган бадиий -кино ҳақда ҳаваскор мақолалар ёзилди. 2 йил ёки 3 йилми? Телеграмдаги киносанаъти каналида чиқти.
Киномақолалар остида кино соҳасидагилар ва шунҳа яқин, мақолалар кинотанқидга узоқдалигини хўп шарҳлар қилишди, раҳмат.
Канал админи, бечора, муаллиф ўта шахсий таассуротларини билдиряпти холос деб кинобилимдонлар олдида узрини хўп сўради.
Бу таассуротлар эмасди.
Бизнес ўргатувчилар одам ҳар бир нафасини пулга айлантириш керак дейишади ёки шунга яқин бир гап. Қаерингдир оғриб қолса, уни киномақолага айлантир. Қаеринг оғриганини билиш ҳам қийин, бизнинг докторлар эса ўзимиз каби уқувсиз, фақат маблағингни шилишади.
Автобусда, метрода, йўлда, тоғда, уйда, кафеда, денгизда… эсга тушган қайсидир кино аъло диагноз.
Гоҳида у киномақола қолипига сиғмай бадиий шаклга айланиб, яна ўрнига қайтарди. Админлар, тўхтамай, уни романга айлантириб ташланг дейишди. Камина эса кинога форма сифатида қарашни ҳеч тўхтатмадим. Соғлиқ - энг муҳими. Бу форма яхши бир доктор бўлди.
Яхши саргузашт бўлди. Бу киномақолалар.
Уни энди тахлаб, таҳрир қилиб, тўлдириб, китоб ҳолига келтириш керак. Уларда ора-орада эстетика ва дид ҳақда ҳам ёзилиб кетди. Киночилар эътиборни бўлишганидан бу.
Хуллас, яна бир ишлаш керак.
Мурод Човуш
“Қалъа” романида муаллиф психологияси ҳам қатнашганида “женский роман” турига ўхшарди.
Муаллиф таассуротларини қисмларга бўлиб ташлайди. Қисмларни майдалаб, қиймалайди: хулосага шошилмайди.
Хулосага келмайди ҳам. Бўлакларга бўлинган таассуротларга ном бериш банд қилади. Тартиб ўрнатмоқчи бўлади.
Кафка “ асар бу форма, бошқа нарса эмас” деб ёзади. Асарни ўқиш ичидан маъно қидиришмас. Мақсад, асарнинг формасини гавдалантириш.
Кафка “Маънавий оламдан бошқа ҳеч нарса йўқ: ҳиссиёт, таассурот олами дейдиганимиз, маънавий олам ичида зулм тусига киради.
Зулм деб аниқлаштирилган бу нарса абадий тараққиётимизнинг қайсидир лаҳзасидаги зарурият холос ”деб ёзади.
Фақат ҳиссиётлар, таассуротлар билан тез хулоса чиқарамиз. Ҳиссиётлар, таассуротлар бу охирги нуқта, мева деб ўйлаймиз.
Кафка эса ёзади: “Одамлар билан муносабат ўзингни чуқур таҳлилга ундайди”.
Чуқур таҳлил одамни жамлайди. Чунки энди таассурот қолмайди. Унинг ҳамма бўлаклари номланган.
Шунда Кафка ёзади: “Маънавий дунёдан бошқа ҳеч нарса йўқлигининг исботи умид хаёлини йўққа чиқаради ва бизга тўлақонли ишонч беради.”
2-қисм тугади.
Мурод Човуш
Муаллиф таассуротларини қисмларга бўлиб ташлайди. Қисмларни майдалаб, қиймалайди: хулосага шошилмайди.
Хулосага келмайди ҳам. Бўлакларга бўлинган таассуротларга ном бериш банд қилади. Тартиб ўрнатмоқчи бўлади.
Кафка “ асар бу форма, бошқа нарса эмас” деб ёзади. Асарни ўқиш ичидан маъно қидиришмас. Мақсад, асарнинг формасини гавдалантириш.
Кафка “Маънавий оламдан бошқа ҳеч нарса йўқ: ҳиссиёт, таассурот олами дейдиганимиз, маънавий олам ичида зулм тусига киради.
Зулм деб аниқлаштирилган бу нарса абадий тараққиётимизнинг қайсидир лаҳзасидаги зарурият холос ”деб ёзади.
Фақат ҳиссиётлар, таассуротлар билан тез хулоса чиқарамиз. Ҳиссиётлар, таассуротлар бу охирги нуқта, мева деб ўйлаймиз.
Кафка эса ёзади: “Одамлар билан муносабат ўзингни чуқур таҳлилга ундайди”.
Чуқур таҳлил одамни жамлайди. Чунки энди таассурот қолмайди. Унинг ҳамма бўлаклари номланган.
Шунда Кафка ёзади: “Маънавий дунёдан бошқа ҳеч нарса йўқлигининг исботи умид хаёлини йўққа чиқаради ва бизга тўлақонли ишонч беради.”
2-қисм тугади.
Мурод Човуш
Донишманд Азизиддин Насафий одам ҳаёти давомида ўсимлик руҳи, ҳайвон руҳи ва одам руҳи ва хоказоларга қараб тараққий этишини ёзади.
Ўсимлик руҳи, Кафка мисрасида келтиргандек, ҳиссиёти билан дунёга муносабатга киришади. Дунёни тўғридан-тўғри қабул қилади. Ўсимлик ёки ҳайвон руҳи деганда қандайдир бир шарпа манзарасини яратмаслигимиз керак.
Ўсимлик руҳи эволюциясида муносабатни тўғридан-тўғри қабул қилмай, мушоҳада қилишни ўрганса, одам руҳи даражаси tomon шанси шунча ортади.
Аксинча, ҳайвон руҳида қолади. Бу ерда руҳ деганда, сифатлар тушунилади. Ҳайвон руҳли фақат, масалан, боласига жуда меҳрибон бўлади. Бошқага буни кўрсатолмайди. Коррупция. Маҳаллийчилик. Таниш-билишчилик ва хоказо. Одам руҳи билан фарқ шунда дегандай бўлади А.Н.
Одамзот ўзини идеаллаштиради. Безакка моил. Лекин қандай бўлса шундай ҳолатини идеал кўрган, дунё манзарасини кўриб даҳшатга тушади. Ва чуқур мушоҳадага моил бўлади.
Бу Кафканинг “Қалъа” романи ҳақида. Ва “ зулм абадий тараққиётимизнинг бир зарурияти” деб бежизга ёзмайди. Бу зулм demak керакли нарса дегани эмас.
Сен қалъадагилар билан қандай муносабат қилсанг, улар сенга шумуносабатингга идеал жавоб жавоб берадилар. Сенинг истаганингни мукаммал қилиб беради.
3 -қисм тугади.
Мурод Човуш
Ўсимлик руҳи, Кафка мисрасида келтиргандек, ҳиссиёти билан дунёга муносабатга киришади. Дунёни тўғридан-тўғри қабул қилади. Ўсимлик ёки ҳайвон руҳи деганда қандайдир бир шарпа манзарасини яратмаслигимиз керак.
Ўсимлик руҳи эволюциясида муносабатни тўғридан-тўғри қабул қилмай, мушоҳада қилишни ўрганса, одам руҳи даражаси tomon шанси шунча ортади.
Аксинча, ҳайвон руҳида қолади. Бу ерда руҳ деганда, сифатлар тушунилади. Ҳайвон руҳли фақат, масалан, боласига жуда меҳрибон бўлади. Бошқага буни кўрсатолмайди. Коррупция. Маҳаллийчилик. Таниш-билишчилик ва хоказо. Одам руҳи билан фарқ шунда дегандай бўлади А.Н.
Одамзот ўзини идеаллаштиради. Безакка моил. Лекин қандай бўлса шундай ҳолатини идеал кўрган, дунё манзарасини кўриб даҳшатга тушади. Ва чуқур мушоҳадага моил бўлади.
Бу Кафканинг “Қалъа” романи ҳақида. Ва “ зулм абадий тараққиётимизнинг бир зарурияти” деб бежизга ёзмайди. Бу зулм demak керакли нарса дегани эмас.
Сен қалъадагилар билан қандай муносабат қилсанг, улар сенга шумуносабатингга идеал жавоб жавоб берадилар. Сенинг истаганингни мукаммал қилиб беради.
3 -қисм тугади.
Мурод Човуш
Taqriz: "Buyuk yolg'izlikda qolasan" — Murod Chovushning postmodern kinomatnlar olami
Murod Chovushning *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* asari, uning postmodern uslubidagi eng yirik yutuqlaridan biri sifatida taqdim etiladi. Kitobda kinomatnlar — kinolar haqida yozilgan postmodern bitiklar, degan atama, o'ziga xos va murakkab bir tasavvur yaratadi. Bu asar nafaqat kinoni, balki uning estetikasini, tilini va mo‘jizaviyligini qayta o‘ylashga undaydi. Murod Chovush o‘zining kitobida kino va adabiyotning o‘zaro aloqalarini yanada chuqurlashtirib, ularni yangi, kutilmagan shakllarda birlashtiradi.
Kinomatnlar va postmodernizm
Chovushning uslubi, avvalo, postmodernizmning xususiyatlarini o‘zida aks ettiradi: yorqin intertekstual aloqalar, o‘z-o‘zini anglash va "yolg‘on" hikoyalarning bir-biriga aralashishi. U kino va adabiyotning chegaralarini muammoli shaklda ko‘rsatadi. "Kinomatn" atamasi, aslida, kinoning va adabiyotning uzviy birlashishini anglatadi — kino olami, uning sahnalari va obrazlari, muallif tomonidan o‘zgacha badiiy til bilan qayta yaratiladi. Chovushning postmodern bitiklari ko‘pincha badiiy formaning o‘zi bilan o‘yin qiladi, o‘quvchini adabiyot va kinoning oldindan belgilangan strukturalariga shubha bilan qarashga majbur qiladi.
O'zlik va yolg‘izlik
Kitobning nomi — *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* — aynan insonning o‘zlikni izlashdagi yolg‘izligiga qaratilgan. Bu asarda, kino va adabiyot orqali, o‘zlikni anglash jarayonining murakkabligi va kutilmagan oqibatlari ko‘rsatiladi. Har bir "kinomatn" bir vaqtning o‘zida reallik va illyuziya o‘rtasidagi noaniq chegara haqida hikoya qiladi. Murod Chovushning tasavvuri, o‘zbek adabiyotining anglangan tasavvur doirasidan chiqib, kinoning estetik go‘zalligini, shuningdek, uning texnik va falsafiy taraflarini qayta ko‘rib chiqishga yo‘naltirilgan.
Formaning innovatsiyasi
Chovushning *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* kitobi o‘zining formasi bilan ajralib turadi. U faqat bir hikoya emas, balki turli kino janrlaridan ilhomlangan "postmodern yoritish" deb ataladigan uslubda yozilgan fragmentlardan iborat. Bu uslub o‘quvchini turli tafsiflar va perspektivalar orqali bir voqeani ko‘rishga undaydi. Kino sahnalari va adabiy til birlashganda, o‘quvchi o‘zini har safar yangi va kutilmagan voqealarda topadi, shu bilan birga, yozuvchi har bir sahnada shubha, ishonchsizlik va mashaqqatni mujassamlashtiradi.
Xulosa
*“Buyuk yolg'izlikda qolasan”* — nafaqat kinolar haqidagi bitiklar, balki kinonun tilini, tasvirini, va hissiyotini yangi bir shaklda qayta yaratgan asar. Murod Chovush o‘zining postmodern uslubida kino va adabiyotning chegaralarini o‘zgartiradi va ular o‘rtasidagi noaniq aloqalarni tahlil etadi. Kitobda tasvirlangan kinomatnlar orqali o‘quvchi o‘zini yolg‘izlik va o‘zlikni izlashda, yuksak san’at va kinematografiyaning murakkab qirralarida topadi.
Javlon Jovliyev
Murod Chovushning *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* asari, uning postmodern uslubidagi eng yirik yutuqlaridan biri sifatida taqdim etiladi. Kitobda kinomatnlar — kinolar haqida yozilgan postmodern bitiklar, degan atama, o'ziga xos va murakkab bir tasavvur yaratadi. Bu asar nafaqat kinoni, balki uning estetikasini, tilini va mo‘jizaviyligini qayta o‘ylashga undaydi. Murod Chovush o‘zining kitobida kino va adabiyotning o‘zaro aloqalarini yanada chuqurlashtirib, ularni yangi, kutilmagan shakllarda birlashtiradi.
Kinomatnlar va postmodernizm
Chovushning uslubi, avvalo, postmodernizmning xususiyatlarini o‘zida aks ettiradi: yorqin intertekstual aloqalar, o‘z-o‘zini anglash va "yolg‘on" hikoyalarning bir-biriga aralashishi. U kino va adabiyotning chegaralarini muammoli shaklda ko‘rsatadi. "Kinomatn" atamasi, aslida, kinoning va adabiyotning uzviy birlashishini anglatadi — kino olami, uning sahnalari va obrazlari, muallif tomonidan o‘zgacha badiiy til bilan qayta yaratiladi. Chovushning postmodern bitiklari ko‘pincha badiiy formaning o‘zi bilan o‘yin qiladi, o‘quvchini adabiyot va kinoning oldindan belgilangan strukturalariga shubha bilan qarashga majbur qiladi.
O'zlik va yolg‘izlik
Kitobning nomi — *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* — aynan insonning o‘zlikni izlashdagi yolg‘izligiga qaratilgan. Bu asarda, kino va adabiyot orqali, o‘zlikni anglash jarayonining murakkabligi va kutilmagan oqibatlari ko‘rsatiladi. Har bir "kinomatn" bir vaqtning o‘zida reallik va illyuziya o‘rtasidagi noaniq chegara haqida hikoya qiladi. Murod Chovushning tasavvuri, o‘zbek adabiyotining anglangan tasavvur doirasidan chiqib, kinoning estetik go‘zalligini, shuningdek, uning texnik va falsafiy taraflarini qayta ko‘rib chiqishga yo‘naltirilgan.
Formaning innovatsiyasi
Chovushning *"Buyuk yolg'izlikda qolasan"* kitobi o‘zining formasi bilan ajralib turadi. U faqat bir hikoya emas, balki turli kino janrlaridan ilhomlangan "postmodern yoritish" deb ataladigan uslubda yozilgan fragmentlardan iborat. Bu uslub o‘quvchini turli tafsiflar va perspektivalar orqali bir voqeani ko‘rishga undaydi. Kino sahnalari va adabiy til birlashganda, o‘quvchi o‘zini har safar yangi va kutilmagan voqealarda topadi, shu bilan birga, yozuvchi har bir sahnada shubha, ishonchsizlik va mashaqqatni mujassamlashtiradi.
Xulosa
*“Buyuk yolg'izlikda qolasan”* — nafaqat kinolar haqidagi bitiklar, balki kinonun tilini, tasvirini, va hissiyotini yangi bir shaklda qayta yaratgan asar. Murod Chovush o‘zining postmodern uslubida kino va adabiyotning chegaralarini o‘zgartiradi va ular o‘rtasidagi noaniq aloqalarni tahlil etadi. Kitobda tasvirlangan kinomatnlar orqali o‘quvchi o‘zini yolg‘izlik va o‘zlikni izlashda, yuksak san’at va kinematografiyaning murakkab qirralarida topadi.
Javlon Jovliyev
ЖАФАР ПАНАХИЙ: "УЧ ЮЗ"
Эронлик режиссёр Жафар Панахийнинг “Уч юз” фильми Канн кинофестивалида энг яхши сценарий номинациясини қўлга киритди.
“Уч юз” фильми эронликлар, шунингдек, Ўзбекистонликлар учун ҳам. Бу фильм Азарбойжонликлар ва Тожикистонликлар учун ҳам беназир кўриниши мумкин. Албатта, россияликлар учун ҳам. Сабаби, кўп ҳолларда, россиялик кинотомошабин Эрон ёки Ўзбекистоннинг маънавий ҳаётининг финиш нуқталарини тушуниш ёки ҳис қилишда қийинчиликка учрайди. Эрон ёки Ўзбекистонлик кинотомошабин эса фильмда акс эттирилган ҳаётни ўзининг ҳаётига ўхшашини сезади ва ундан норози.
Фильмда акс эттирилган воқеа персонажларининг доимий равишда ўзларидан норози эканлиги кенг ёритилади. Бу, албатта, қайсарлик ва ёшлар билан катталар ўртасидаги муаммоларни кўрсатишга уринган фильмда ўзининг таъсирини кўрсатади.
Фильм сценарийси бошида бошқа кайфиятни кўзда тутиб ёзилган бўлиши мумкин, аммо фильм ишланиш жараёнида персонажларнинг ўзаро муносабати ва химияси барча кўрсатилган диалоглардан ташқари, бошқа маъноларни олиб чиқаришга мажбур бўлди. Бу, энг аввало, фильмнинг жанр ва кайфиятини бошқа йўналишга олиб келиши мумкин.
“Уч юз” фильми ўзини ҳаётдан, янгиланишдан чўчийдиган ёки ҳаётга қарши руҳий муаммоларни кўздан кечираётган халқнинг универсал тасвирига ўхшайди. Ўзбекистонда ҳам “Сиёсатга аралашма” деган концепт ҳам шундай ҳақиқатни қайтадан кўрсатади: ҳаётдан чарчаган, ўзини йўқотган, шу билан бирга, айни пайтда янги чоралар излашга интилаётган ижтимоий қатлам.
Фильмда катталар ва ёшлар ўртасидаги чеклов ва жанжаллар ушбу ўзаро муносабатлар орқали қадимий архетипларнинг қайта тикланишга уринишини кўрсатади. Аммо, бу архетиплар замон билан бирга қадр-қимматини йўқотган, уларни амалга ошириш – энди ёввойиликка айланади
Мурод Човуш
Эронлик режиссёр Жафар Панахийнинг “Уч юз” фильми Канн кинофестивалида энг яхши сценарий номинациясини қўлга киритди.
“Уч юз” фильми эронликлар, шунингдек, Ўзбекистонликлар учун ҳам. Бу фильм Азарбойжонликлар ва Тожикистонликлар учун ҳам беназир кўриниши мумкин. Албатта, россияликлар учун ҳам. Сабаби, кўп ҳолларда, россиялик кинотомошабин Эрон ёки Ўзбекистоннинг маънавий ҳаётининг финиш нуқталарини тушуниш ёки ҳис қилишда қийинчиликка учрайди. Эрон ёки Ўзбекистонлик кинотомошабин эса фильмда акс эттирилган ҳаётни ўзининг ҳаётига ўхшашини сезади ва ундан норози.
Фильмда акс эттирилган воқеа персонажларининг доимий равишда ўзларидан норози эканлиги кенг ёритилади. Бу, албатта, қайсарлик ва ёшлар билан катталар ўртасидаги муаммоларни кўрсатишга уринган фильмда ўзининг таъсирини кўрсатади.
Фильм сценарийси бошида бошқа кайфиятни кўзда тутиб ёзилган бўлиши мумкин, аммо фильм ишланиш жараёнида персонажларнинг ўзаро муносабати ва химияси барча кўрсатилган диалоглардан ташқари, бошқа маъноларни олиб чиқаришга мажбур бўлди. Бу, энг аввало, фильмнинг жанр ва кайфиятини бошқа йўналишга олиб келиши мумкин.
“Уч юз” фильми ўзини ҳаётдан, янгиланишдан чўчийдиган ёки ҳаётга қарши руҳий муаммоларни кўздан кечираётган халқнинг универсал тасвирига ўхшайди. Ўзбекистонда ҳам “Сиёсатга аралашма” деган концепт ҳам шундай ҳақиқатни қайтадан кўрсатади: ҳаётдан чарчаган, ўзини йўқотган, шу билан бирга, айни пайтда янги чоралар излашга интилаётган ижтимоий қатлам.
Фильмда катталар ва ёшлар ўртасидаги чеклов ва жанжаллар ушбу ўзаро муносабатлар орқали қадимий архетипларнинг қайта тикланишга уринишини кўрсатади. Аммо, бу архетиплар замон билан бирга қадр-қимматини йўқотган, уларни амалга ошириш – энди ёввойиликка айланади
Мурод Човуш