This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кеча Чингизхон ҳақида ўқий туриб, жуда қизиқ маълумотга кўзим тушди: дунёдаги ҳар 200-эркакда Чингизхон қони оқади!
2003 йилда генетик олимлар ғайриоддий тарзда бир хил бўлган Y-хромосомал линияни аниқлашади. Бу линия Осиёнинг Тинч океанидан Каспий денгизигача чўзилган кенг ҳудуддаги 16 та халқ популяциясида учрайди: ушбу минтақадаги эркакларнинг тахминан 8 фоизи ушбу хромосомани олиб юради. Бу эса дунёдаги барча эркаклар популяциясининг 0,5 фоизини ташкил этади. Яъни, 16 миллион эркакнинг ота илдизи битта.
Бу линия тахминан 1000 йил муқаддам Мўғулистон ҳудудида пайдо бўлган. Олимлар бундай кенг миқёсли ва шиддатли тарқалиш тасодифий эмас — бу ҳолат ижтимоий ёки табиий танланиш натижаси бўлиши аниқ деган хулосага келишади. Ўша даврда эса Чингизхондан каттароқ таъсирга эга бўлган эркак бўлмаган. Таҳминларга кўра, бу хромосомал линия Чингизхон ва унинг эркак авлодлари орқали тарқалган.
Асл исми Темучин бўлган Чингизхон 1162 йиллар атрофида Мўғулистонда туғилган. У илк бор 16 ёшида уйланган. Унинг биринчи рафиқаси Бортэдан 4 нафар ўғил туғилган, улар кейинчалик сулола давомчиларига айланган.
Чингизхон ҳукмронлиги даврида Мўғул армияси бутун Осиё бўйлаб ҳужумкор ва шиддатли урушлар олиб борган. Унинг аскарлари Хитойдан то Эронгача, Россия ва Европанинг баъзи ҳудудларигача бора олган. Чингизхон 25 йил ичида энг катта ер майдонини эгаллаган империя асосчисига айланган. Ундан кейин бу рекордни Буюк Британия янгилаган.
Чингизхон ва унинг армияси жуда шафқатсиз эди. Ҳар гал янги шаҳарни эгаллашганида, аҳолининг катта қисми қирғин қилинган. Тирик қолганлар эса талон-тарож бўлган, аёллар тажовузларга учраган. Мағлуб бўлган юрт аҳолисидан ҳатто кейинги ҳужумларда мўғул армияси олдида тирик қалқон сифатида фойдаланилган.
Забт этилган ҳудудлардан кейин Чингизхон кўплаб аёлларни ўзининг ҳарамига қўшган. Айтишларича, Чингизхон ҳарамида 1000 дан ортиқ аёл сақланган. Ҳарам аёллари кўпинча забт этилган давлатлардан келган маликалар, асиралар, иттифоқчиларнинг совғалари эди. Улардан жами қанча фарзанд туғилгани номаълум.
Хон 1227 йилда вафот этган. Ўлими сабаби ва қаерга кўмилгани номаълум.
2003 йилда генетик олимлар ғайриоддий тарзда бир хил бўлган Y-хромосомал линияни аниқлашади. Бу линия Осиёнинг Тинч океанидан Каспий денгизигача чўзилган кенг ҳудуддаги 16 та халқ популяциясида учрайди: ушбу минтақадаги эркакларнинг тахминан 8 фоизи ушбу хромосомани олиб юради. Бу эса дунёдаги барча эркаклар популяциясининг 0,5 фоизини ташкил этади. Яъни, 16 миллион эркакнинг ота илдизи битта.
Бу линия тахминан 1000 йил муқаддам Мўғулистон ҳудудида пайдо бўлган. Олимлар бундай кенг миқёсли ва шиддатли тарқалиш тасодифий эмас — бу ҳолат ижтимоий ёки табиий танланиш натижаси бўлиши аниқ деган хулосага келишади. Ўша даврда эса Чингизхондан каттароқ таъсирга эга бўлган эркак бўлмаган. Таҳминларга кўра, бу хромосомал линия Чингизхон ва унинг эркак авлодлари орқали тарқалган.
Асл исми Темучин бўлган Чингизхон 1162 йиллар атрофида Мўғулистонда туғилган. У илк бор 16 ёшида уйланган. Унинг биринчи рафиқаси Бортэдан 4 нафар ўғил туғилган, улар кейинчалик сулола давомчиларига айланган.
Чингизхон ҳукмронлиги даврида Мўғул армияси бутун Осиё бўйлаб ҳужумкор ва шиддатли урушлар олиб борган. Унинг аскарлари Хитойдан то Эронгача, Россия ва Европанинг баъзи ҳудудларигача бора олган. Чингизхон 25 йил ичида энг катта ер майдонини эгаллаган империя асосчисига айланган. Ундан кейин бу рекордни Буюк Британия янгилаган.
Чингизхон ва унинг армияси жуда шафқатсиз эди. Ҳар гал янги шаҳарни эгаллашганида, аҳолининг катта қисми қирғин қилинган. Тирик қолганлар эса талон-тарож бўлган, аёллар тажовузларга учраган. Мағлуб бўлган юрт аҳолисидан ҳатто кейинги ҳужумларда мўғул армияси олдида тирик қалқон сифатида фойдаланилган.
Забт этилган ҳудудлардан кейин Чингизхон кўплаб аёлларни ўзининг ҳарамига қўшган. Айтишларича, Чингизхон ҳарамида 1000 дан ортиқ аёл сақланган. Ҳарам аёллари кўпинча забт этилган давлатлардан келган маликалар, асиралар, иттифоқчиларнинг совғалари эди. Улардан жами қанча фарзанд туғилгани номаълум.
Хон 1227 йилда вафот этган. Ўлими сабаби ва қаерга кўмилгани номаълум.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ўзбекистон Президентининг Мўғулистонга давлат ташрифи мўғул халқининг энг севимли ёз байрами арафасида бўлиб ўтмоқда. 11-12 июль кунлари бутун Мўғулистонда катта фестивал бошланади.
Бугун Их Тэнгэрийн мажмуасида давлатимиз раҳбари шарафига ушбу миллий байрам саҳналари ташкил этилди.
Фестивалнинг энг ёрқин воқеаси бу “надаам” мусобақалари. Унда мўғул ботирлари учта асосий беллашув - кураш, отда югуриш, камондан ўқ отиш бўйича курашадилар.
Концертдан сўнг, жуда қизиқарли мусобақа бўлди, бизнинг ошиқ ўйинини эслатувчи суяк отиш мусобақаси ўтказилди. Ўзбекистон томонидан Маданият вазири Озодбек Назарбеков ўзини синаб кўрди. Ошиқ отишда омад келмади)), лекин камон отиш мусобақасида ўқ нишонга етиб борди.
Надаам ўйинлари ЮНЕСКОнинг номоддий маданий мерос рўйхатига киритилган.
Бугун Их Тэнгэрийн мажмуасида давлатимиз раҳбари шарафига ушбу миллий байрам саҳналари ташкил этилди.
Фестивалнинг энг ёрқин воқеаси бу “надаам” мусобақалари. Унда мўғул ботирлари учта асосий беллашув - кураш, отда югуриш, камондан ўқ отиш бўйича курашадилар.
Концертдан сўнг, жуда қизиқарли мусобақа бўлди, бизнинг ошиқ ўйинини эслатувчи суяк отиш мусобақаси ўтказилди. Ўзбекистон томонидан Маданият вазири Озодбек Назарбеков ўзини синаб кўрди. Ошиқ отишда омад келмади)), лекин камон отиш мусобақасида ўқ нишонга етиб борди.
Надаам ўйинлари ЮНЕСКОнинг номоддий маданий мерос рўйхатига киритилган.
Forwarded from Tashkent Digital School
🎓 "Tashkent Digital School" xususiy maktabida 📚 2025-2026 o'quv yili uchun qabul boshlandi.
Farzandingizning ilk qadamlari — ishonchli va ilhomlantiruvchi muhitda bo‘lishi kerak. Bizda nafaqat ta’lim, balki tarbiya, texnologiya va ijod birlashgan!
✨ Nega aynan "Tashkent Digital School"?
✅ Kelajak kasblariga yo‘naltirilgan zamonaviy dasturlar
✅ Yuqori malakali, zamonaviy yondashuvga ega ustozlar
✅ IT, sport va san’at to‘garaklari
✅ Zamonaviy va maxsus jihozlangan sinfxonalar
✅ Dietolog nazoratidagi sog‘lom ovqatlanish
✅ Doimiy xavfsizlik: 24/7 kuzatuv va qo‘riqlash tizimi
📚 Ta'lim o'zbek va rus tillarida olib boriladi.
📝 Konsultatsiya va qabul uchun:
📩 Direktga yozing yoki 📞 +998 (55) 518-20-25 raqamiga qo‘ng‘iroq qiling.
📍 Manzil: Toshkent shahri, Yashnobod tumani, Tuzel 2-mavzesi, Imom Buxoriy ko'chasi, 31
🌐 Rasmiy sayt: tdschool.uz
Instagram | Facebook | Ro'yhatdan o'tish
——————————————
🎓 В частной школе "Tashkent Digital School" начался приём на 2025–2026 учебный год.
Первые шаги вашего ребёнка должны проходить в надёжной и вдохновляющей атмосфере. У нас сочетаются не только образование, но и воспитание, технологии и творчество!
✨ Почему именно "Tashkent Digital School"?
✅ Современные программы, ориентированные на профессии будущего
✅ Высококвалифицированные преподаватели с современным подходом
✅ Кружки по IT, спорту и искусству
✅ Современные и специально оборудованные классы
✅ Здоровое питание под контролем диетолога
✅ Постоянная безопасность: видеонаблюдение и охрана 24/7
📚 Обучение ведётся на узбекском и русском языках.
📝 Для консультации и приёма:
📩 Напишите в директ или звоните по номеру 📞 +998 (55) 518-20-25
📍 Адрес: г. Ташкент, Яшнабадский район, массив Тузель-2, ул.Имама Бухари, 31
🌐 Официальный сайт: tdschool.uz
Instagram | Facebook | Регистрация
Farzandingizning ilk qadamlari — ishonchli va ilhomlantiruvchi muhitda bo‘lishi kerak. Bizda nafaqat ta’lim, balki tarbiya, texnologiya va ijod birlashgan!
✨ Nega aynan "Tashkent Digital School"?
✅ Kelajak kasblariga yo‘naltirilgan zamonaviy dasturlar
✅ Yuqori malakali, zamonaviy yondashuvga ega ustozlar
✅ IT, sport va san’at to‘garaklari
✅ Zamonaviy va maxsus jihozlangan sinfxonalar
✅ Dietolog nazoratidagi sog‘lom ovqatlanish
✅ Doimiy xavfsizlik: 24/7 kuzatuv va qo‘riqlash tizimi
📚 Ta'lim o'zbek va rus tillarida olib boriladi.
📝 Konsultatsiya va qabul uchun:
📩 Direktga yozing yoki 📞 +998 (55) 518-20-25 raqamiga qo‘ng‘iroq qiling.
📍 Manzil: Toshkent shahri, Yashnobod tumani, Tuzel 2-mavzesi, Imom Buxoriy ko'chasi, 31
🌐 Rasmiy sayt: tdschool.uz
Instagram | Facebook | Ro'yhatdan o'tish
——————————————
🎓 В частной школе "Tashkent Digital School" начался приём на 2025–2026 учебный год.
Первые шаги вашего ребёнка должны проходить в надёжной и вдохновляющей атмосфере. У нас сочетаются не только образование, но и воспитание, технологии и творчество!
✨ Почему именно "Tashkent Digital School"?
✅ Современные программы, ориентированные на профессии будущего
✅ Высококвалифицированные преподаватели с современным подходом
✅ Кружки по IT, спорту и искусству
✅ Современные и специально оборудованные классы
✅ Здоровое питание под контролем диетолога
✅ Постоянная безопасность: видеонаблюдение и охрана 24/7
📚 Обучение ведётся на узбекском и русском языках.
📝 Для консультации и приёма:
📩 Напишите в директ или звоните по номеру 📞 +998 (55) 518-20-25
📍 Адрес: г. Ташкент, Яшнабадский район, массив Тузель-2, ул.Имама Бухари, 31
🌐 Официальный сайт: tdschool.uz
Instagram | Facebook | Регистрация
Ўзбекистон Президенти журналистларни давлат мукофотлари билан тақдирлади
Бу йилги рўйхатда жуда-жуда муносиб инсонлар бор, шахсан ҳурмат қилган ҳамкасбларим учун жуда-жуда хурсандман!
ТВдаги устозларимиз Ҳайдар Ҳасанов, Сарвар Раҳимов, университетдаги устозим Акбар Нурматов, курсдошим Элдор Асанов, мен ҳурмат қилган ва менга илк гонорарни берган Хайрулла Ҳамидов Азиз Қаршиев, Иқбол Мирзо, Камолиддин Раббимов, Шуҳрат Ориф ва барча ҳамкасбларга мукофот муборак бўлсин!
https://president.uz/uz/lists/view/8267
Бу йилги рўйхатда жуда-жуда муносиб инсонлар бор, шахсан ҳурмат қилган ҳамкасбларим учун жуда-жуда хурсандман!
ТВдаги устозларимиз Ҳайдар Ҳасанов, Сарвар Раҳимов, университетдаги устозим Акбар Нурматов, курсдошим Элдор Асанов, мен ҳурмат қилган ва менга илк гонорарни берган Хайрулла Ҳамидов Азиз Қаршиев, Иқбол Мирзо, Камолиддин Раббимов, Шуҳрат Ориф ва барча ҳамкасбларга мукофот муборак бўлсин!
https://president.uz/uz/lists/view/8267
Шу суратдаги Азизадан ҳозирги Азизагача 25 йил ўтди. Чорак аср, тавба.
Микрофон тутганча шу касб ортидан бир неча мингдан ортиқ одам билан танишдим, учрашдим, суҳбатлашдим, ўргандим, эслаб қолдим-унутдим, хатоларим устида ишладим, ишлаяпман.
Мени ҳар куни улғайтирадиган, ҳар куни менга ўргатадиган, тунлари уйқу бермай, ўрнимдан туриб ёздирадиган, баъзан ҳамма нарсамдан азиз ва баъзан ҳамма нарсадан аламли туюладиган касб билан курашиб яшаяпман. Илҳом келмагунча кунни кеч қилиб, сўнг тунда бойўғлига ўхшаб компьютер экранига мўлтираб ўтирадиган касб эгасиман.
Ҳозир ҳам монтажимни ўйлаб, юракка қил сиғмайди, қачон таржима қилиб тугатаман, қачон матн ёзиб бўламан, яхши чиқармикин, мақсадга етармикинман? Нон заводида ишласанг-да, тушликкача 200 та нонни аниқ ёпиб бўлсанг. Йўқ, бу унақа касб эмас. Бу юрак касби.
Юраклиларга байрам муборак бўлсин.
Микрофон тутганча шу касб ортидан бир неча мингдан ортиқ одам билан танишдим, учрашдим, суҳбатлашдим, ўргандим, эслаб қолдим-унутдим, хатоларим устида ишладим, ишлаяпман.
Мени ҳар куни улғайтирадиган, ҳар куни менга ўргатадиган, тунлари уйқу бермай, ўрнимдан туриб ёздирадиган, баъзан ҳамма нарсамдан азиз ва баъзан ҳамма нарсадан аламли туюладиган касб билан курашиб яшаяпман. Илҳом келмагунча кунни кеч қилиб, сўнг тунда бойўғлига ўхшаб компьютер экранига мўлтираб ўтирадиган касб эгасиман.
Ҳозир ҳам монтажимни ўйлаб, юракка қил сиғмайди, қачон таржима қилиб тугатаман, қачон матн ёзиб бўламан, яхши чиқармикин, мақсадга етармикинман? Нон заводида ишласанг-да, тушликкача 200 та нонни аниқ ёпиб бўлсанг. Йўқ, бу унақа касб эмас. Бу юрак касби.
Юраклиларга байрам муборак бўлсин.
МТРК бутун жамоага ажойиб байрам қилиб берди. МТРКнинг энг катта студиясида барча телеканалларнинг ижодий-техник ходимлари йиғилди. Келган ҳам келди, келмаган ҳам келди.
“Ёшлар канали” жамоаси пенсиядаги устозларнинг (операторлар Маҳкам ака, Марат акани таниб хурсанд бўлдим) уйига бориб йўқлабди. Жуда хайрли иш.
Телевидениедаги барча устоз, ҳамкасбларимни яна бир марта табриклайман!
“Ёшлар канали” жамоаси пенсиядаги устозларнинг (операторлар Маҳкам ака, Марат акани таниб хурсанд бўлдим) уйига бориб йўқлабди. Жуда хайрли иш.
Телевидениедаги барча устоз, ҳамкасбларимни яна бир марта табриклайман!
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ayni vaqtda O’zbekiston Prezidenti yoshlar bilan uchrashmoqda.
Hozirgina davlatimiz rahbariga o’zining eaten.uz loyihasini taqdimot qilgan Xadicha Suyarova bilan suhbatlashdim.
- Men uchun hayotimdagi eng unutilmas voqea sodir bo'ldi, sizga uzoqroqdan aytib bersam, masalan men o'zi oddiy oiladan chiqqan qizman, dadam svarshik bo’lib ishlaydi asfalt zavodda, onam oddiy oiladan, o'qituvchilar, meni hayotimdagi eng katta burilish yasagan narsa bu — hurmatli Prezidentimiz tashabbuslari bilan “El-yurt umidi” jamg'rmasini ta'sis etilganligi bo’ldi va men Buyuk Britaniyaning eng nufuzli universitetlaridan biri Edinburg universitetini bitirib keldim.
Hozir men o’zim asos solgan loyiha eaten.uz loyihasi haqida aytib berdim, bu loyihamiz mamlakatimizda turizm salohiyatini oshirish va eng asosiysi faqat mehmonxonalar yoki turistik joylar emas, oddiy aholiga qo'shimcha daromad keltiradigan bir loyiha.
- Davlat rahbariga, menimcha, sizni loyihangiz ma'qul keldi, siz bilan suhbatlashib qoldilar?
- Davlatimiz rahbari menga juda ham katta ishonch bildirdilar, bu loyiha O'zbekiston turizm salohiyatini ko'tarishiga ishonch bildirib, xodimlarga topshiriq berdilar, bu qizimizga yordam beringlar, butun Respublika bo'yicha mana shu loyihani yo'lga qo'yish kerak dedilar.
- Demak, sizni loyihangizga ko'ra istalgan o'zbek xonadoni o'zining uyida sayyohlarni chaqirishi mumkin, bir dasturxon atrofida, to'y marosimlar atrofida yig'ilishi mumkin, to'g'rimi? O'zbekistonni yaxshiroq tanitishi va bundan pul topish mumkin.
- Xuddi shunaqa, masalan Samarqandda oddiy qurt tayyorlaydigan uylar bor, biz bordik turistlar bilan birga, ular birga sigir sog’ishi mumkin, birgalikda jarayonni kuzatadi, oddiy qurtni tayyorlab ko'radi va undan tanovvul qilishadi, bu ularga o'zigacha gasht beradi, shunchaki kelib ko'rgandan ko'ra.
Muloqot davom etyapti.
Hozirgina davlatimiz rahbariga o’zining eaten.uz loyihasini taqdimot qilgan Xadicha Suyarova bilan suhbatlashdim.
- Men uchun hayotimdagi eng unutilmas voqea sodir bo'ldi, sizga uzoqroqdan aytib bersam, masalan men o'zi oddiy oiladan chiqqan qizman, dadam svarshik bo’lib ishlaydi asfalt zavodda, onam oddiy oiladan, o'qituvchilar, meni hayotimdagi eng katta burilish yasagan narsa bu — hurmatli Prezidentimiz tashabbuslari bilan “El-yurt umidi” jamg'rmasini ta'sis etilganligi bo’ldi va men Buyuk Britaniyaning eng nufuzli universitetlaridan biri Edinburg universitetini bitirib keldim.
Hozir men o’zim asos solgan loyiha eaten.uz loyihasi haqida aytib berdim, bu loyihamiz mamlakatimizda turizm salohiyatini oshirish va eng asosiysi faqat mehmonxonalar yoki turistik joylar emas, oddiy aholiga qo'shimcha daromad keltiradigan bir loyiha.
- Davlat rahbariga, menimcha, sizni loyihangiz ma'qul keldi, siz bilan suhbatlashib qoldilar?
- Davlatimiz rahbari menga juda ham katta ishonch bildirdilar, bu loyiha O'zbekiston turizm salohiyatini ko'tarishiga ishonch bildirib, xodimlarga topshiriq berdilar, bu qizimizga yordam beringlar, butun Respublika bo'yicha mana shu loyihani yo'lga qo'yish kerak dedilar.
- Demak, sizni loyihangizga ko'ra istalgan o'zbek xonadoni o'zining uyida sayyohlarni chaqirishi mumkin, bir dasturxon atrofida, to'y marosimlar atrofida yig'ilishi mumkin, to'g'rimi? O'zbekistonni yaxshiroq tanitishi va bundan pul topish mumkin.
- Xuddi shunaqa, masalan Samarqandda oddiy qurt tayyorlaydigan uylar bor, biz bordik turistlar bilan birga, ular birga sigir sog’ishi mumkin, birgalikda jarayonni kuzatadi, oddiy qurtni tayyorlab ko'radi va undan tanovvul qilishadi, bu ularga o'zigacha gasht beradi, shunchaki kelib ko'rgandan ko'ra.
Muloqot davom etyapti.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Президентимиз билан суҳбатлашган Сайфулло Қодиров эса учта ўзбекона дрон — Бургуткўз, Заминдар ва Бойқуш ҳақида гапириб берди.
Бургуткўз — осмондан туриб экин майдонларини кузатади, хариталайди, таҳлил қилади. Деҳқон учун кўмакчи, олим учун ахборот манбаи.
Заминдар — агродрон. Ушбу “учувчи ёрдамчи” экинларни аниқлик билан зараркунандалардан ҳимоя қилади. Исроф йўқ, самара юқори.
Бойқуш — Оролбўйида яшил ҳаётни қайта тиклашга хизмат қилади. Саксовул уруғини кенг майдонларга сепади.
Сайфулло чет элда Авиация университетига контракт баландлиги учун ўқишга киролмай, ўзимиздаги Ирригация университетини танлаган экан. Бугун у барибир орзусини амалга оширяпти ва худди шу таълим муассасини битирган Президентимиз билан гаплашиб, таклифларини айтди.
Бургуткўз — осмондан туриб экин майдонларини кузатади, хариталайди, таҳлил қилади. Деҳқон учун кўмакчи, олим учун ахборот манбаи.
Заминдар — агродрон. Ушбу “учувчи ёрдамчи” экинларни аниқлик билан зараркунандалардан ҳимоя қилади. Исроф йўқ, самара юқори.
Бойқуш — Оролбўйида яшил ҳаётни қайта тиклашга хизмат қилади. Саксовул уруғини кенг майдонларга сепади.
Сайфулло чет элда Авиация университетига контракт баландлиги учун ўқишга киролмай, ўзимиздаги Ирригация университетини танлаган экан. Бугун у барибир орзусини амалга оширяпти ва худди шу таълим муассасини битирган Президентимиз билан гаплашиб, таклифларини айтди.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
“Қорақалпоғистонда ўтириб, помидорни қоқи қилиб, Италия, Францияга экспорт қиляпмиз” — Шерзод Ниязымбетов
Президент ва ёшлар учрашувидан 20 ЭНГ МУҲИМ ЯНГИЛИК ВА ТАШАББУС
1. Ўзбекистон ёшлари топ-500 олийгоҳларга киришда Марказий Осиёда 1-ўринни эгаллади.
2. 30 нафар ёш дунёнинг топ-10, 500 нафар топ-100, 1 500 нафар топ-300 университетларда ўқияпти.
3. Ўзбекистон миллий терма жамоаси илк бор Жаҳон чемпионатига йўлланма олди.
4. 261 та ёшлар ташкил қилган корхонанинг йиллик айланмаси 100 млрд сўмдан ошди.
5. Сурхондарё ёшлар олийгоҳга кириш кўрсаткичида 11-ўриндан 4-ўринга чиқди.
6. 2024 йил 6 ойида халқаро фан олимпиадаларида 166 та медаль қўлга киритилди.
7. “Бир миллион дастурчи” лойиҳасида 325 минг ёш IT соҳасига ўқитилди.
8. 150 мингдан ортиқ ёшлар халқаро тил сертификатларини олди (икки баробар ўсиш).
9. “Гарвардчилар” мактаби Беруний номидаги халқаро мактаб сифатида иш бошлади.
10. Ҳар йили 3 000 салоҳиятли ўқувчи дунёнинг нуфузли университетларига тайёрланади.
11. STEM соҳалари учун “Эл-юрт умиди” квоталари бир неча баробар оширилади.
12. Топ-300 олийгоҳга кирган ёшларга банклар томонидан 20 000 доллар имтиёзли кредит берилади.
13. “Бир миллион сунъий интеллект етакчилари” дастури жорий этилди (AI study – 100 000 ёш).
14. 5 йилда барча мактаб битирувчилари сунъий интеллект соҳасида билимли бўлади.
15. “Рақамли авлод қизлари” дастури орқали 50 000 қиз қамраб олинади.
16. Ёшлар стартапларига 145 млн доллар венчур сармоя ажратилди (1 млрд долларгача етади).
17. “Менинг касбим” танлови ва “моҳирлик ва бизнес соати” орқали касб танлашга кўмак.
18. “Келажак лидерлари” дастурига ҳар йили 100 нафар ёш жалб этилади ва хорижий стажировкадан ўтади.
19. 300 миллион долларлик “Ёшлар бизнеси” ва “Келажакка қадам” дастурлари орқали 240 минг ёш банд этилади.
20. Ўзбекистон БМТнинг “Ёшлар – 2030” стратегиясини жадал амалга ошираётган 10 та давлат қаторига кирди.
1. Ўзбекистон ёшлари топ-500 олийгоҳларга киришда Марказий Осиёда 1-ўринни эгаллади.
2. 30 нафар ёш дунёнинг топ-10, 500 нафар топ-100, 1 500 нафар топ-300 университетларда ўқияпти.
3. Ўзбекистон миллий терма жамоаси илк бор Жаҳон чемпионатига йўлланма олди.
4. 261 та ёшлар ташкил қилган корхонанинг йиллик айланмаси 100 млрд сўмдан ошди.
5. Сурхондарё ёшлар олийгоҳга кириш кўрсаткичида 11-ўриндан 4-ўринга чиқди.
6. 2024 йил 6 ойида халқаро фан олимпиадаларида 166 та медаль қўлга киритилди.
7. “Бир миллион дастурчи” лойиҳасида 325 минг ёш IT соҳасига ўқитилди.
8. 150 мингдан ортиқ ёшлар халқаро тил сертификатларини олди (икки баробар ўсиш).
9. “Гарвардчилар” мактаби Беруний номидаги халқаро мактаб сифатида иш бошлади.
10. Ҳар йили 3 000 салоҳиятли ўқувчи дунёнинг нуфузли университетларига тайёрланади.
11. STEM соҳалари учун “Эл-юрт умиди” квоталари бир неча баробар оширилади.
12. Топ-300 олийгоҳга кирган ёшларга банклар томонидан 20 000 доллар имтиёзли кредит берилади.
13. “Бир миллион сунъий интеллект етакчилари” дастури жорий этилди (AI study – 100 000 ёш).
14. 5 йилда барча мактаб битирувчилари сунъий интеллект соҳасида билимли бўлади.
15. “Рақамли авлод қизлари” дастури орқали 50 000 қиз қамраб олинади.
16. Ёшлар стартапларига 145 млн доллар венчур сармоя ажратилди (1 млрд долларгача етади).
17. “Менинг касбим” танлови ва “моҳирлик ва бизнес соати” орқали касб танлашга кўмак.
18. “Келажак лидерлари” дастурига ҳар йили 100 нафар ёш жалб этилади ва хорижий стажировкадан ўтади.
19. 300 миллион долларлик “Ёшлар бизнеси” ва “Келажакка қадам” дастурлари орқали 240 минг ёш банд этилади.
20. Ўзбекистон БМТнинг “Ёшлар – 2030” стратегиясини жадал амалга ошираётган 10 та давлат қаторига кирди.