Forwarded from Фронтал
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
У кошуљи, униформи свог оца и са заставом Србије у рукама
"Знам да би мој отац подржао студенте." - Светлана Делић, ћерка Генерала Божидара Делића. 🇷🇸
Божидар Делић (Петровац, 8. јануар 1956 — Москва, 23. август 2022) био је српски генерал-мајор Војске Србије
Слава му и хвала за све. Хвала Генерале на часном потомству.
@Културна страница
"Знам да би мој отац подржао студенте." - Светлана Делић, ћерка Генерала Божидара Делића. 🇷🇸
Божидар Делић (Петровац, 8. јануар 1956 — Москва, 23. август 2022) био је српски генерал-мајор Војске Србије
Слава му и хвала за све. Хвала Генерале на часном потомству.
@Културна страница
Forwarded from Фронтал
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Ево „цивилизовани“ свете.
Данас је онај дан када су плакале српске мајке, а ви се и данас правите да нисте видели и чули!
Ливадице код Подујева 16.02.2001. године
У Ливадицама код Подујева је зверски убијено дванаесторо Срба, а педесетак је теже или лакше повређено.
У нападу су погинули:
Живана Токић,
Слободан и Ненад Стојановић,
Сунчица Пејчић,
Мирјана Драговић,
Небојша, Данило и Снежана Цокић,
Милинко Краговић,
Вељко Стакић,
Драган Вукотић и
Лазар Милкић.
Најмлађа жртва тог нерасветљеног злочина био је двогодишњи Данило Цокић.
Експлозив је био смештен у цев испод пута.
Британски војници су током истраге, поред пута пронашли жицу дугачку око 600 метара којом је активирана направа са 70 до 100 килограма експлозива, како је процењено.
Други крај жице пронађен је у кући на оближњем брду.
Данас је онај дан када су плакале српске мајке, а ви се и данас правите да нисте видели и чули!
Ливадице код Подујева 16.02.2001. године
У Ливадицама код Подујева је зверски убијено дванаесторо Срба, а педесетак је теже или лакше повређено.
У нападу су погинули:
Живана Токић,
Слободан и Ненад Стојановић,
Сунчица Пејчић,
Мирјана Драговић,
Небојша, Данило и Снежана Цокић,
Милинко Краговић,
Вељко Стакић,
Драган Вукотић и
Лазар Милкић.
Најмлађа жртва тог нерасветљеног злочина био је двогодишњи Данило Цокић.
Експлозив је био смештен у цев испод пута.
Британски војници су током истраге, поред пута пронашли жицу дугачку око 600 метара којом је активирана направа са 70 до 100 килограма експлозива, како је процењено.
Други крај жице пронађен је у кући на оближњем брду.
Јутрос се забијелио већи дио Сјеверне Далмације ❄️☃️🇷🇸
Ђеврске код Кистања; Буковица, Далмација ❤️🇷🇸
Храм Светог пророка Илије ☦️
Ђеврске код Кистања; Буковица, Далмација ❤️🇷🇸
Храм Светог пророка Илије ☦️
СВИРЕПО УБИЈЕНОЈ СРПСКОЈ ПОРОДИЦИ НЕ ЖЕЛЕ ОДАТИ ПОЧАСТ
У понедељак, 17. фебруара, навршиће се тачно 33 године од зверског убиства четверочлане српске породице у Церни. Ни мртвима им недају мира само зато што су Срби.
https://srbi.hr/svirepo-ubijenoj-srpskoj-porodici-ne-zele-odati-pocast/
У понедељак, 17. фебруара, навршиће се тачно 33 године од зверског убиства четверочлане српске породице у Церни. Ни мртвима им недају мира само зато што су Срби.
https://srbi.hr/svirepo-ubijenoj-srpskoj-porodici-ne-zele-odati-pocast/
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Јучерашњи снимак из сјеверног дијела Косовске Митровице када је колона возила са албанским заставама правила "турнеју" поводом годишњице проглашења *независности Косова.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Провокације локалног српског становништва од стране косовскометохијских Албанаца у свим четвртима сјеверног дијела Косовске Митровице трајале су цијелу ноћ.
Колоне возила са албанским заставама правиле су својеврсну "турнеју" славећи годишњицу проглашења такозване независности Косова.
Колоне возила са албанским заставама правиле су својеврсну "турнеју" славећи годишњицу проглашења такозване независности Косова.
Forwarded from Ратна Архива
Устај Србине, последњи је час, да српскоме роду потражимо спас!
Ђурђица Драгаш: КАМЕН ЛИЧКИ ОКО ВРАТА
Вуче ме Лика к себи, проклета и благословена.
Притисла ме равница,
црница ми на груди легла,
тешко ми небо војвођанско.
Без сунца и звезда,
без краја и почетка.
У оку ми Лика,
крвава и плава,
невина и крива.
Лика,
исплакана,
од чемера црна,
јауком испарана.
Лика,
у роси окупана,
мирисом опевана,
лепотом окајана.
Осташе ми тамо два извора,
два ушћа,
две радости.
Остаде ми камен хладни на узглављу дечјем.
Распорише ме,
срце ми узеше,
а живог ме оставише.
Да их очима ископаним гледам,
да их рукама одсеченим грлим.
Да децу своју Господу дајем,
преклану,
обезглављену,
обожену.
Пуста ми је војвођанска њива,
џаба јој класје злаћано,
узалуд песма девојачка.
не мирише ми гладноме хлеб паорски.
Вуче ме Лика к себи,
проклета и благословена.
Не да ми крв да је заборавим,
да је одболим непреболну.
Не да ми камен лички око врата
да у равници оставим кости.
Вуче ме Лика к себи, проклета и благословена.
Притисла ме равница,
црница ми на груди легла,
тешко ми небо војвођанско.
Без сунца и звезда,
без краја и почетка.
У оку ми Лика,
крвава и плава,
невина и крива.
Лика,
исплакана,
од чемера црна,
јауком испарана.
Лика,
у роси окупана,
мирисом опевана,
лепотом окајана.
Осташе ми тамо два извора,
два ушћа,
две радости.
Остаде ми камен хладни на узглављу дечјем.
Распорише ме,
срце ми узеше,
а живог ме оставише.
Да их очима ископаним гледам,
да их рукама одсеченим грлим.
Да децу своју Господу дајем,
преклану,
обезглављену,
обожену.
Пуста ми је војвођанска њива,
џаба јој класје злаћано,
узалуд песма девојачка.
не мирише ми гладноме хлеб паорски.
Вуче ме Лика к себи,
проклета и благословена.
Не да ми крв да је заборавим,
да је одболим непреболну.
Не да ми камен лички око врата
да у равници оставим кости.