Срб је Христов радује се смрти, нема лепше вере од хришћанске!

Данас, 17/30. децембра, прослављамо Свете београдске мученике и витезе православне вере и отаџбине - ђакона Авакума и игумана Пајсија. Свети ђакон Авакум и његов сабрат из манастира, игуман Пајсије, као хришћани и Срби набијени су од Турака на колац у Београду, на Калемегдану – децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске, храбри Авакум је певао. Када га је мајка с плачем молила, да се потурчи да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник: „Мајко моја на мл’јеку ти хвала, ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти...“

Свети Авакум и Пајсије, као монаси манастира Трнаве, учествовали су у Хаџи-Продановој буни. Не прихвативши да се одрекну Православља и приме ислам, набијени су на колац крај београдске Стамбол-капије.

Пример Светог Авакума истичемо као ваљани узор србској омладини, јер је он као млади подвижник и ватрени родољуб, делима посведочио ревност и храброст да се жртвује за Крст Часни и Слободу Златну.

Подвиг и борба! 😃

„Слава Богу, да у овом светом храму међу вама постоје причасници који често приступају толико великој Светињи и који у њој налазе утеху за душу и здравље за тело. Болно је срцу, када у многим храмовима на позив ђакона, који износе Свете Дарове народу: 'Са страхом Божијим и вером приступите', – понекада нема никога од оних који желе да их приме. За многе то је сасвим уобичајен призор, а за мене то је непријатан призор, јер Господ зове све к Себи, на све хришћане се односе те речи: 'Примите, једите Тело Моје… Пијте сви Крв Моју'...
Неки говоре, да је тобож мирјанима грех да се често причешћују... да ће они који се често причешћују сићи са ума. Какво безумље! Какво богохулство, хула! Каква неразумност! А зашто се сваки дан на Литургији чује глас Спаситеља, који позива на Причешће: 'Примите, једите… пијте од ње сви… на остављење грехова…' (Мт. 26:26-28). Зар целе године трунути у гресима и само се једном очистити покајањем и Причешћем? Зар не грешимо сваки дан, трулимо, прљамо се гресима; зар нам сваки дан није неопходно очишћење, освећење и обновљење? Зар сваки дан само накупљати грехе и само једном годишње се очистити? Зар је то разумно? Зар не перете често лице и тело у кади или зар се не умивате сваког јутра? Зар не прати непрестано душу, коју гресима прљамо сваког дана?“

Свети Јован Кронштатски ☦️

„Свети праведни Јован, протојереј кронштатски, последњи је пророк руске цивилизације, послат од Бога да спасе од уништења највеће хришћанско – православно царство на свету – Русију.
Светост кронштатског свештеника је посебна. Он је сам ишао ка Богу и водио људе ка Њему буквално право напред, кроз бројне баријере које су подигле силе таме у руском друштву, већ дубоко болесном од неверја. Кронштатски пастир је устао као ратник у нашој земљи да је заштити од сатанске навале. Нека никог не збуни чињеница да се отац Јован молио за брзу смрт Лава Толстоја. Нажалост, велики писац, који је то постао захваљујући хиљадугодишњој руској култури, унео је приличну пометњу у руске умове својим наопаким философским ставовима. Наиме, није нимало случајно то што је Уљанов-Бланк назвао Толстоја 'огледалом руске револуције'. А данас сви знају до чега су Русију довели фебруаристи, од којих су многи били инспирисани идејама 'јасно-пољанског лава'. Зато је и велики сликар Иља Глазунов на својој слици 'Стотину векова' приказао Толстоја како покрива лице руком да не би видео гомилу лешева...
Свети Јован Кронштатски је упозоравао: 'Ако цар плаче, плакаће и Русија!' Овај горки вапај траје до данас. Кронштатски парох, директно је говорио о светости цара Николаја II, видевши у њему великог Христовог ратника, коме је суђено да се жестоко бори против  светског отпадништва.
За нас је важно и то што је Свети Јован Кронштатски, који је постао један од првих чланова Савеза руског народа, аутор крилатице  која изражава наше темељно начело: 'Демократија у паклу, а на Небу - Царство.' Управо ове речи постале су слоган Руског Империјског Покрета у наше дане.

Свети праведни оче Јоване, моли Бога за нас!" 🇷🇺

https://www.tgoop.com/Rus_imperia/12860

„Наша је судбина под Христовим знаком. Склањање са овога правца, представља историјско лутање, губљење времена, што је кобно за народе, као и за појединце. При томе, као и увек ми гледамо главни смисао историје, не случајне диверзије, већ главни ток њене матице. Светле народне традиције претстављају народно искуство. Народ без традиције, то је народ без искуства. Јуче је родило данас. И мртве ствари имају своју историју. И не могу бити узете без историје, а камоли живи људи, а још више велика, народна тела. Традиција није само мртва прошлост, већ снага која одређује у великој мери и садашњост и будућност. У најбурнијим временима, добро схваћени глас традиције, може да замени размишљање. Ма како изгледало чудновато за наше досадашње посебне историјске покушаје, смемо рећи наша традиција нас не разједињује. Наше посебне традиције, углавном су само посебне потврде истог животног искуства. Посебним историјским животом дошло се до истог искуства... Све, дакле, што је супротно хришћанском духу и светлим народним традицијама, мора брижљиво, при изградњи опште националне културе, бити одстрањено. Само тако можемо бити сигурни да никаква узалудна лутања нећемо направити."

Димитрије В. Љотић 🪖

Данас су Оци, дан када прослављамо Христове претке по телу. То је последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обичај је исти као и на Материце, само са очевима у главној улози.

Три предбожићна празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Они су оличење хришћанских вредности и светосавског духа, насупрот индивидуалистичких и антипородичних пошасти потрошачког друштва. То су дакле србски заветни празници за разлику од празника тзв. календарске Нове године, који су Србима наметнули комунисти, а који је у посткомунизму, као и на Западу, добио капиталистичку димензију, поставши симболом потрошачке и хедонистичке хистерије. Стога, насупрот глобалистичких, потрошачких и индивидуалистичких квазипразника, ми славимо наше србске, хришћанске заветне породичне празнике. И ту је посебно важно схватити две ствари. Да борба за породицу, мора бити поткрепљена личним примером као и да су јачање породице и борба против беле куге, могући једино кроз снажење религиозног дуга и народу, односно и нашем србском случају - кроз православну духовну обнову.

За снажну и благочестиву србску породицу!

Сретни Оци! 🤩

Сретан Бадњи дан! ☦️

Обичаји који у србском народу нарочито симболишу Бадњи дан и Божић, јесу сечење, уношење, кићење и ложење  Бадњака – гране дрвета или младог дрвета који се налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за Бадњак, најчешће је млад и прав цер. Бадњаци – „наши стари рођаци” (како се каже у познатој божићној песми Светог владике Николаја), воде порекло из предхришћанске вере наших старих, где се спаљивањем храстових (церових) грана, обредно прослављао зимски солстицијум. Ватра овог предхришћанског Бадњака, симболизовала је светлост сунца, и призивање сунчеве животворне снаге у наступајућој години. Овај соларни обичај, постојао је у старини код свих Индоевропљана (Аријеваца), а опстао је само код Срба али наравно у христијанизованом облику и уз промену суштине празновања. Али чак и пре примања хришћанства, Бадњак је нашим прецима на симболичан начин наговештавао Христа. Јер загледани у ватру наложеног дрвета као одблесак „непобедивог сунца" које је симбол самога Бога, наши преци су дочекали Сунце правде - Христа Бога као вечну светлост, вечно светило Истине, смисла, правде и љубави.
Дакле, након крштавања Срба, Бадњак се свечано ложи у знак сећања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Спаситељ – Господ наш Исус Христос, да би огрејали божанско новорођенче и његову Свету мајку. Бадњак је такође симбол крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре симболизује спасење за људски род које је омогућено Христовим распећем. Коначно, Бадњак је као симбол, кроз бурну и страдалну повест, чувар Христове вере у Срба. Отуда и велика љубав србског човека према сечењу и налагању Бадњака и осталим обичајима којима је наш србски род украсио празник Рождества Христовог. Али много важније од њиховог поштовања и практиковања, јесте испуњавање закона Божијег и припремање молитвом и постом за велики Празник, за који је најважније учествовати у Светој Литургији и Светим причешћем се сјединити са Богомладенцем Христом. 

Девет деценија Завета Богу, отаџбини и роду - „Ваше дело настављамо ми!" 🪖

Данас се навршава тачно 90 година од оснивања покрета Збор те су тим поводом наши активисти израдили заставу-транспарент са поруком „Ваше дело настављамо ми!", и истакли је пред зградом у Његошевој улици бр. 1 у Београду, где се и налазило прво седиште Збора покрета чију идеју, то јест њен савремени израз, Србска Акција баштини, истражује и пропагира кроз свој програм и свој активизам.

(Ускоро опширније) 😃

☦️Сретно Бадње вече!
Мир Божји, Христос се роди!

Подвиг и борба! 😃