Ционисти (јеврејски шовинисти) су покровитељи исламистичких злочина против србског народа! ❌

Да, тачно је, исламски екстремисти су огрезли у мржњи према Православљу и србству. Починили су небројене злочине, због чега су нам непомирљиви непријатељи. Али све злочине које су они 90-их чинили према Србима, чинили су захваљујући НАТО-ционистима који су им то омогућили јер су их подржавали политички, економски и војно против Срба. На крају су нас исти ти НАТО-ционисти и директно напали, и све до данас, они подржавају све антисрбске елементе на србском тлу. Тако да су нам ционисти највећи непријатељи. Њихове творевине су и САД и ЕУ и Израел, као што је то био и СССР. Њихово злодело је и ритуално убиство Свете царске породице (1918), као и убиство Милице Ракић (1999) и обасипање србског тла уранијумом. Сви ови злочини, одраз су њихове помрачености и христомржње. 

Рат у Светој Земљи и на Блиском истоку, погрешно је посматрати као верски рат јудаизма против ислама. Овај рат јесте јеврејска геноцидна агенда, где су мете палестински Арапи, без обзира на то да ли су муслимани или православни. Jeврејски ратни циљ и мотив као манифестација огољеног шовинизма, јесу засновани на јудаизму, али и у том смислу, јевреји добро знају да су им главни непријатељи, не муслимани, већ православни хришћани. Већ смо истицали разлоге везане за веру и идеологију, због којих подржавамо Палестину против Израела. Али та наша подршка је тактичке а не идеалистичке природе, јер држава Палестина је у постојећим условима оптимално решење као брана потпуној јеврејској доминацији и градњи Трећег храма, али она, оваква каква је, није идеалистичко и трајно решење. Такво решење била би једино православна управа у Светој Земљи, али тако нешто нажалост у овом тренутку није ни изблиза реално, па стога немамо разлога да на тренутну ситуацију гледамо другачије од наше православне браће из Јерусалимске Цркве, који тамо живе. 

Слично је и по питању Ирана, моћне и велике државе која је деценијска претња за разбојничку државу Израел. Отуда и актуелна израелска агресија на Иран. A једини проблем код Ирана са нашег становишта у вези питања да ли су ова држава и њен режим - стратешки савезници србског народа, јесте антисрбско деловање Техерана током 90-их година, као и то што још увек постоји код иранског режима одређени сентимент према „Бошњацима". Али то је само бледа сенка онога што је по том питању постојало 90-их. Тада је Иран озбиљно претендовао на то да муслимане у Босни узме под своје, те да на њеном тлу афримише свој шитски ислам. Али није било ништа од тога. Турска и Саудијска Арабија, потпуно су преовладали, тако да је ирански утицај у Босни остао маргиналан. Са Шиптарима је ирански режим у дубоко непријатељским односима јер Албанија (по налогу Вашингтона) пружа уточиште многим опозиционим Иранцима. Због тога, као и због свог анти-атлантистичког става, Иран не признаје лажну државу Косово.
Тако да све у свему, Иран иако нам није никакав идеолошки савезник услед наше природне и велике духовне и идеолошке дистанце према иранској исламократији, ипак јесте наш стратешки и геополитички савезник на анти-атлантистичком и антиционистичком плану. 😃

Заувек – смрт комуни! ❌

Ступи у Акцију, победи окупацију! 😃

„Зло не може добро донети, нити се добро може злом победити. Јер оно што је добро има две отаџбине, земаљску и небеску, гоњено из једне оно се сели у другу, и има две куће, на земљи и на небу, кад му изгори кућа земаљска он се сели у кућу небеску. Штета на земљи добит је на небу, страдања на земљи, ликовање на небу. Зло рађење готово суђење. Пусти добро низ воду, а ти иди уз воду и срешћеш га. То је праведна судба што светом влада. До те вере у судбу дошао је Србин дугим страдањем, дугим ћутањем, дугим размишљањем, дугим искуством и молитвом.”

Свети Николај Србски ☦️

Ако љубиш свој род, ако у теби куца србско срце, поносно на наше
славне и Свете претке, онда се баш теби обраћамо! Нарочито ако
прозиреш и увиђаш сву беду мондијалистичке окупације, партијашког,
режимског и опозиционог штеточинства, као и лажног родољубља иза
којег стоје сви они који лукаво желе личну корист за себе.

Ступи у Акцију, победи окупацију! 😃

„Борба Светог Кирила Александријског са Јеврејима, била је много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије."

Охридски пролог ☦️

Наша борба за духовни и морални препород нације, нужно подразумева сведочење идеје пре свега личним примером, то јест својим начином живота. Само на таквом темељу, ширење идеје кроз активизам и пропаганду, има покриће. Идеје која није позив на повратак у прошлост, већ позив на авангардни пут који јесте мост између најдубљих сила и вредности традиције и новог пута данашњице. То је идеја стваралачка, скопчана са радошћу и лепотом! Идеја која изискује нови стил на старим темељима, и чије пуноће и остварења нема без женског учешћа и доприноса, јер националистички активизам није само мушка ствар! Кроз векове, србска жена није била ни неми посматрач нити пуки украс историје. Била је и остала - стуб породице, чувар огњишта, али и борац за веру и народ. То она мора бити и данас! Данас, када диктатура мондијалистичке окупације настоји да претвори жену у потрошачког роба и утопи је у безличну масу, и када се поричу пол, биолошко и духовно назначење. Стога данас, утолико већи значај има наша порука да жена има своје посебно, свето место у борби за препород нације! Порука да националистички активизам јесте и културна и духовна борба у којој је жена неопходна. Без које нема васпитања нових нараштаја у духу вере и светлих народних традиција, без које национална револуција остаје непотпуна - лишена пуноће лепоте, унутрашње снаге и одушевљења.

Србкињо, ако делиш наше идеје, не буди само посматрач, јер делити вредности није довољно. Ако само посматраш, ако ћутиш, ако чекаш да други делују уместо тебе - ти у ствари препушташ терен онима који устају против свега што волиш. Стога те у сестринској љубави, позивамо у наше редове. У редове Србске Акције која данас, у времену владајућег вредносног хаоса када се традиционалне вредности нападају са разних страна, неодступно стоји на фронту одбране наше вере, нације, расе и породичног идеала. На крстоносном, али лепом и радосном путу борбе за испуњење Завета Богу, отаџбини и роду!

Буди активна! Буди укорењена у традицији, одана другарству и активизму, а усмерена ка вечности! Буди глас и пример правог србског женског идеала - одважности, побожности, смерности и пожртвованости.

Ступи у Акцију, победи окупацију! 😃

Подвиг и борба! 🏴‍☠️

Женски активисти Србске Акције

На данашњи дан 1927. године, Корнелије Кодреану са групом највернијих сабораца, основао је Легију Светог архангела Михаила - румунски хришћански и националистички политички покрет који представља велики узор православног политичког војинства. Њен плод јесу многи хришћански мученици, исповедници и духовници кроз деценије комунистичке окупације румунске земље. Њено наслеђе јесте и идеја бескомпромисног хришћанског Трећег пута, али не као сува теорија, него као пут животног исповедништва кроз подвиг и борбу. Духовну борбу за новог човека и борбе за нову државу, које су испреплетане и допуњујуће са најважнијом животном борбом - борбом за Царство Небеско. Због свега тога, Кодреануова Легија, један је од кључних узора Србске Акције.

„Темељ легионарске доктрине према Кодреануу јесте човек будућности, којег је обликовала и преобразила православна вера. Православни хришћанин, који није то само на речима, који делима сведочи своју православну веру свуда и на сваком месту, човек који се подвигом и борбом, уз благодат Божију, изборио са самим собом, јесте човек Легије и њен једини циљ. 
Попут Љотића, и Кодреану је сматрао да је пре било какве политичке промене у друштву, потребно променити човека, јер ће лош човек упропастити и најбољи политички програм. Зато је потреба и спремност на свако жртвовање усађивано свим члановима Легије, а највише је својим примером то сведочио сам Кодреану. Треба знати и схватити да је легионаризам превасходно једно духовно стање, а не пуки политички израз једне идеје. Кодреану је своје другове обликово да постану оно што бисмо могли назвати 'хајдук са душом светитеља.“ 🤩

Предговор србском издању књиге „Мојим легионарима“

На данашњи дан 1992. године отпочела је борба за пробој Коридора, споне између два дијела једног народа са две стране ријеке Саве. То је једна од најзначајнијих операција Одбрамбено-отаџбинског рата коју су заједничким снагама извели борци Војске Републике Србске и Милиције Крајине. Прекинута веза између источног и западног дијела Републике Србске, десила се након што су хрватске агресијске снаге заузеле Дервенту. Свему томе претходила је заједничка агресија ХОС-а, Збора Народне Гарде и Армије БиХ на Доњу Посавину, када су окупирани посавински градови Дервента, Брод, Оџак, Брчко, Модрича, Орашје и Градачац, и чиме је прекинута свака копнена веза између Босанске и Србске Крајине са Србијом и онемогућено је снабдјевање храном и хуманитарном помоћи која је долазила из Србије, а Книн и Бања Лука су били изоловани од остатка земље. Међутим, 24. јуна, храбри генерал Момир Талић издаје наредбу за пробој србских снага у отете градове ријечима „Хоћу Коридор између Крајине и Семберије макар то била козија стаза". Након само два дана храбрих и жестоких борби наших војника, прва фаза ослобађања Коридора је завршена а на Видовдан ослобођена је и Модрича. Друга фаза је отпочела 4. јула са циљем изласка на ријеку Саву и ослобађања осталих србских градова које су заузеле непријатељске снаге. И данас, након 33 године, услед подвига србске војске на данашњи дан, ми имамо слободан пролаз у нашу матицу. Хвала генералу Момиру Талићу на одлучности и одважности а србској војсци на храбрости и пожртвованости за свој народ јер нису пробили само копнени коридор, већ Коридор живота србског народа. 🪖

И док је Израел од почетка рата у Гази побио на десетине хиљада муслимана, исламистички фанатици тзв. Исламске државе нису напали никакав циљ у Израелу, нити су предузели било какву акцију против Јевреја, али су зато напали православне, голоруке, обичне цивиле, и то док траје Света Литургија. То сведочи о спрези радикалног ислама и Израела. Oчигледно је дакле да тим исламистичким организацијама Јевреји нису непријатељи, већ православни. 😃

Поводом исламистичког масовног злочина у православној цркви и Дамаску

Уз готово свакодневне вести са Блиског истока о злочинима бандитске државе Израел, прочула се, иако стидљиво, вест о једном јеврејском непочинству у Београду. Наиме, почетком јуна, Јеврејска општина Земун, поднела је кривичну пријаву против представника Удружења „Јадовно 41“, због њиховог постављања православног крста на месту које је данас део Јеврејског гробља у Земуну, а које је током Другог светског рата служило за масовна сахрањивања србских жртава, њих око 6.500. За њих је приликом постављања крста, што се иначе збило пре око месец и по дана, одслужен и парастос. Оно што је објективно скандалозно и неправично у читавој тој ситуацији, јесте чињеница да ово србско стратиште није од стране државе, издвојено и обележено као србско гробље, већ је и даље део јеврејског гробља. Међутим, за Јеврејску општину Земун, скандал је то што је на „њиховом поседу" постављен православни крст и одслужен парастос убијеним Србима. Уз то, у свом саопштењу, Јеврејска општина негира чињеницу да је на том месту сахрањено 6.500 Срба. У оваквом безобразном наступу Јеврејске општине, ми осим надмене неблагодарности према србском народу, јасно видимо и њен презир према Православљу, односно Хришћанству, као и типичну ционистичку манију релативизовања туђих (у овом случају, србских) жртава. Ми ово збивање видимо као редак пример отвореног испољавања талмудистичке христомржње, коју јудаисти најчешће вешто маскирају. То говори и о снази часног крста чију силу и славу не могу да поднесу јудаистички поклоници кнеза овога света. Ми тражимо да ово србско стратиште у Земуну, буде издвојено из јеврејског гробља и да буде достојно обележено и уређено, јер то налажу национални интерес, национално достојанство и хришћанска дужност! А све оне Србе који и даље наивно и неуко живе у заблуди и верују у бајку о србско-јеврејском пријатељству, позивамо да напокон отворе очи и усвоје не само чињенице које неумитно происходе из савремених дешавања, већ да усвоје и поуке и поруке Светог владике Николаја који је на темељу Светог Предања, Светог Писма, и запажања друштвених чињеница, одлучно раскринкавао јудаистичку злобу.

Слава крсту - знамену мучеништва и победе! ☦️

Слава Христу, смрт антихристу! ❌

„Светосавски свенародни идеал и програм: 'Све за Христа – Христа ни за шта', нико није у такој потпуности остварио као Свети великомученик цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на Косовску жртву, и са собом сав народ србски. И то учинио са чисто еванђелских разлога, изложених у народној песми: 'Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!" 🇷🇸

Свети Јустин Ћелијски

„Пре него што бих те позвао на борбу са многобројним непријатељима отаџбине и Краља, морам те, младости, позвати дакле у ту борбу са самим собом. Помисли само како је то тешка борба. У првој генерацији имаш два жива претка, у другој четири, у трећој, у исто време жива имао си - осам, у четвртој у исто време, било ти је живо шеснаест предака. У време Косовске битке, по овом рачуну, ако су твоји преци увек имали разне претке, ти си имао иза себе, у исто време, ти си имао преко 32.000 предака у животу, све твојих непосредних предака, из чије си ти крви и духа изграђен. Замисли само из колике си и какве све грађе саграђен. Замисли каквих је све људи и жена ту вероватно било: чистих и прљавих, светлих и мрачних. А ти сад имаш за задатак као будан стражар да пазиш на свој дух, на гласове који се по њему дижу као мртав, у поноћи, по гробљу. Ниједног тренутка ти не смеш престати да бдиш: да би се светлио твој дух, да би се сијало сунце увек тамо, да мрак и облаке сузбијеш, да смрад и тињу изгониш, да миомирисом окупаш сваки угао душе своје." 🏴‍☠️

Димитрије Љотић

Видовданска акција: „Србска земља главама се плаћа!" 😃
(ускоро опширније)

О правилном и погрешном поимању Видовдана

Међу данашњим Србима који се позивају на родољубље, широко је распрострањена теза о „забрањеној истини" о „србској победи" у Косовској бици. Иако је историјска чињеница да наши славни преци на Газиместану 1389. године, војнички нису поражени од Турака, исход битке је у народу доживљен као овоземаљски пораз, о чему сведочи и предање преточено у епску народну поезију. Ако некоме није јасно због чега је исход схваћен као пораз, ако је србска војска технички или победила Турке, или извојевала макар нерешен исход, одговор је следећи. Због погибије Светог цара Лазара, погибије цвета племства и мноштва војске. Због тога је народ схватио исход битке као овоземаљски пораз.
А данашња инсистирања на „србској победи" на Газиместану 1389, одраз су суштинског неразумевања Косовског завета и неразумевања аутентичног србског национализма који је по речима Светог владике Николаја: „рам у коме је икона Христова".

Истина о Косовском боју је следећа. На Косову пољу Видовдана 1389. године, наши преци су на челу са Кнезом Лазарем, бранећи Крст Часни и Слободу Златну, добровољно жртвовали своје земне животе. А честити Књаз и господа ришћанска, жртвовали су и своје овоземаљске почасти и привилегије (које би сачували као турски вазали), и сви заједно, супротставили су се вишеструко бројнијем непријатељу ради сабирања себи плате на Небесима, односно обезбеђења духовне разине постојања у Царству Небеском. А таквим чином створили су и непресушни извор моралне снаге својим потомцима, који су, окрепљујући се на таквом извору, опстајали и побеђивали у ванредно тешким околностима које су их често сналазиле. Косовски завет (србско умирање за  веру) је надовезивање на Светосавски завет (србско живљење по вери). Косово је дакле, колективна народна голгота и васкрсење које је темељ свим потоњим србским васкрсењима и вазнесењима.
Стога, Косовско опредељење и Косовски завет, приближавају Србе Христу, односно подстичу и упућују Србе, почев од славног Видовдана 1389. па до краја времена, на сједињење са Христом кроз Цркву, то јест Свете тајне Христове. И указују на витешки косовски дух - дух јунаштва и мучеништва као одлику која по речима Димитрија Љотића, Србе чине великим народом. Народом крстоносним и страдалним али у крајњем исходу -  победничким! 😃

Насупрот свим странпутицама, важно је имати на уму да Видовдан није (само) фолклор и никако није и не може бити политикантство. Видовдан је Завет, то јест опредељење честитога кнеза Лазара и народа за Христа и Царство Небеско! Опредељење чији је животни темељ - учешће у Светој Литургији, на чему се заснива и србско живљење по вери и србско умирање за веру! Умирање које води у живот. Томе нас учи и повест нашег народа и сазнање да је србска земља прескупо плаћена - србском крвљу и србским главама. За њу су кроз векове гинули најбољи и то нас Србе обавезује. Та цена србске слободе обавезује и нас данас да се за нашу земљу боримо и да се не миримо са издајом! 😃

Видовданска акција: „Србска земља главама се плаћа!"

Протести, бес, одушевљење сукоби, блокаде... То су актуелна дешавања у србским градовима. А шта је један од захтева за прекид протеста и блокада? Расписивање избора. Дакле поново се Срби воде истом заблудом, поново верују у изборе и гласање као успешан вид борбе за препород, а све под вођством „Студената у блокади”. У вези са тим, већ смо више пута изнели своју оцену актуелних протеста, и можемо рећи да нам је време које је у међувремену протекло, апосолутно дало за право. А сада имамо на снази и поновно (само)залуђивање народа грађанистичко-демократским преварама, попут вере у демократске изборе. Међутим, у таквим изборима није и не може бити спас. Мондијалистички окупатор никада неће дозволити да неко ко је против Система победи на изборима. Када буде одбацио СНС банду као истрошену крпу, поставиће овај окупатор на њено место неке друге издајнике и преваранте. Окупатор који изборима и другим демократским лажима, држи народ међусобно завађеним и поробљеним већ деценијама. За то време смо имали много избора, народ је излазио и бирао, гласао, и шта смо добили? Пропадање. Само пропадање нације и државе. Доста је било више тога. Срби и Србкиње, одрекните се њихових путева лажи и преваре, одбаците све грађанистичке, либералне и левичарске паразите и сконцентришите се око јединог правог циља и јединог правог пута – духовне и националне револуције, односно промене владајућег духа. Не постоји ни један други пут који може србству донети уједињење и слободу. Духовну и национални устанак су једини спас, стога одлучите се: хоћете ли пут преваре или пут спаса србског народа? 😃

Заснивање, јачање и ширење породице једна је од кључних полуга националне револуције у модерном добу. Засновати породицу значи започети дугу и тешку битку. Битку у којој мушкарац и жена требају да потврде своју одговорност и своју победу над себичношћу, пасивношћу и неодлучношћу. Победу над инерцијом духа времена и тоталитарним мондијализмом.
Стога, не трошите своју младост на каријеру, забаву или на стицање и трошење новца. То дугорочно неће користити ни вама ни вашим саборцима.
Ако наша борба за хришћанске вредности, национално ослобођење и социјалну правду истраје, она не сме да се заврши са нама, већ да се настави са нашом децом. 😃

Заснивање и јачање породице као пут националне револуције

😃 У најтежем тренутку србске историје, када је народ био изложен најстрашнијем погрому од стране усташа, арнаута и бугарских окупатора, појавио се човек који је свесно изабрао ту улогу, знајући да ће га многи назвати издајником. Тај човек био је генерал Милан Недић – официр Краљевине Србије и Југославије, националиста, и пре свега – Србин. Док су пучисти 27. марта 1941, изазвали конфликт са Хитлеровом Немачком, гурнувши тиме Србе у рат за туђинске интересе, већ првом приликом су побегли у Лондон, остављајући народ без вођства, без заштите, изложен зверским осветама. Ти исти „јунаци”, који су викали „боље рат него пакт”, оставили су народ на милост и немилост – и нестали преко ноћи. Док су они пили чај са енглеским дипломатама у емиграцији, Србија је била спаљена, бомбардована и касапљена. У таквом безнађу, када је србски народ био на ивици биолошког нестанка, Милан Недић је, са пуним сазнањем о последицама, прихватио да предводи Владу народног спаса. Али не да би владао, већ да би штитио. Он је био штит. Он је био бедем. Он је био глас разума у времену потпуног лудила. Под његовим покровитељством, Србија је постала уточиште за преко 500.000 Срба који су бежали од усташког ножа, од арнаутског терора, од бугарске окупације. Спасена су деца из Јасеновца, Сиска, Јастребарског, као и масе избеглица из Босне, Лике, Херцеговине и Крајине. Организовао је смештај, храну, школовање, лечење. Његова дела била су дела човека који је изабрао да буде проклет у туђим књигама, али запамћен у србском сећању. Недић није побегао. Недић није писао мемоаре у Лондону. Он је остао са народом, у муци и крви. Он је пред трагедијом устао и рекао: „Ако треба неко да плати цену, нека то будем ја. Само поштедите србску децу.”
Историја ће можда дуго ћутати, али истина ће остати: Недић није био издајник, већ трагични херој једног народа који су други издали. 🇷🇸