tgoop.com/advocatekulbayev/155
Last Update:
Адвокатнинг “ричаг”ини тортиб қўйишда фойдаланилаётган норма
Адвокатнинг касб этикаси қоидалари 11-бандига кўра адвокат иш бўйича сўроқ қилинган гувоҳлар, жабрланувчилар ва экспертлар билан тергов ва суддан ташқарида мунозарага киришишга ҳақли эмаслиги кўрсатилган. Адвокатни ҳимоя қилиши керак бўлган касб этикаси қоидалари шу жойда адвокатнинг ўзига қарши ишлаётганини амалиётда кўрмоқдамиз. Аммо адвокат учун яратилган мазкур сунъий тўсиқ мутлақо ўринсиздир:
биринчидан, Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг 87-моддаси 2-қисмида “Ҳимоячи жиноят иши бўйича далилларни тўплаш ва тақдим этишга ҳақли бўлиб, улар жиноят иши материалларига қўшиб қўйилиши, шунингдек терговга қадар текширув, суриштирув, дастлабки тергов ўтказиш ва жиноят ишини судда кўриш жараёнида мажбурий баҳоланиши лозим. Ушбу далиллар: ишга тааллуқли ахборотга эга бўлган шахсларни сўровдан ўтказиш ҳамда уларнинг розилиги билан ёзма тушунтиришлар олиш; давлат органларига ва бошқа органларга, шунингдек корхоналар, муассасалар ва ташкилотларга сўров юбориш ҳамда улардан маълумотномалар, тавсифномалар, тушунтиришлар ва бошқа ҳужжатларни олиш орқали тўпланиши мумкин.”, - деб кўрсатиб ўтилган.
Қонун чиқарувчи ишга тааллуқли ахборотга эга бўлган шахслар доирасини чекламаган, яъни мазкур шахсларнинг муқаддам сўроқ қилингани ёки йўқлигини, процесснинг айнан қайси иштирокчиси бўлиши кераклигини (жабрланувчи, гувох ва х.к) шарт қилиб қўймаган. Демак, ЖПКнинг мазкур моддаси ҳимоячига ишга тааллуқли ахборотга эга бўлган ҳар қандай шахс билан учрашиб, уни сўровдан ўтказиш ҳуқуқини беради дея олишимиз мумкин.
иккинчидан, “Норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар” тўғрисидаги Қонуннинг 7-моддасига кўра, “Адвокатнинг касб этикаси қоидалари” ўз мазмунига кўра қонуности ҳужжатидир. Мазкур Қонуннинг 11-моддасида қонуности ҳужжатларининг тартибга солиш доиралари тушунтирилган бўлиб, унга кўра қонуности ҳужжатларида қонун ҳужжатлари даражасида тартибга солиниши лозим бўлган масалалар бўйича нормалар белгиланишига йўл қўйилмайди.
Бу дегани, агарда қонунда адвокатнинг ким билан тергов ва суддан ташқари сухбат қилиши аниқ белгилаб ўтилмаган бўлса, Адвокат касб этикаси қоидаларининг 11-банди қонун ҳужжатлари даражасида тартибга солиниши лозим бўлган масалалар бўйича қоида белгилаб юборганлигини кўрсатади.
учинчидан, касб этикаси қоидалари Адвокатлар палатаси томонидан қабул қилинган низом бўлиб, нормалар рақобати юзасидан қонундан (ЖПКдан) устун бўлолмайди. Норматив-ҳуқуқий ҳужжатларнинг ўзаро нисбатига кўра: “Норматив-ҳуқуқий ҳужжат ўзига нисбатан юқорироқ юридик кучга эга бўлган норматив-ҳуқуқий ҳужжатларга мувофиқ бўлиши керак. Норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ўртасида тафовутлар бўлган тақдирда юқорироқ юридик кучга эга бўлган норматив-ҳуқуқий ҳужжат қўлланилади.” (НҲҲ тўғрисидаги қонуннинг 18-моддаси)
Тўғри, агар адвокат тергов ва суддан ташқарида гувох ва жабрланувчилар билан гаплашиб, гувоҳларни кўндиришга уриниш орқали ҳақиқатни аниқлашга тўсқинлик қилса, энди бу бошқа масала. Бунда ўша адвокат қонунни бузган бўлади. Аммо, процесс иштирокчилари билан тергов ва суддан ташқари бўлган ҳар қандай диалогни ман қилиб бўлмайди.
Сабаби, баъзи ишларда терговчи гувохларнинг кўрсатмаларини жиноятга мослаштириб (подгон қилиб) олаётганини кўрамиз. Адвокатга гувоҳлар билан тергов ва суддан ташқарида гаплашиб, улардан тушунтириш хати олиш ҳуқуқини берилиши мазкур салбий ҳолатларни олдини олишга хизмат қилади.
Аммо ҳозирги кундаги амалиётда адвокат ўзининг мазкур ҳуқуқидан фойдаланиб қарши томон билан гаплашиб қўйса, “адвокатнинг касб этикаси қоидаларини буздинг” деб, тергов органлари хизмат текшируви тайинлаш ҳақида Адвокатлар Палатаси ва унинг ҳудудий бошқармаларига мурожаат қилишмоқда. Касб этикасидаги сунъий тақиқдан адвокатнинг “ричаг”ини тортиб қўйишда фойдаланишмоқда.
Таклифимиз шуки, Адвокатнинг касб-этикаси қоидаларидаги мазкур таъқиқни қайта кўриб чиқиш вақти келди.
Каналга уланиш:
@advocatekulbayev
BY Advokat Xondamir Kulbayev
Share with your friend now:
tgoop.com/advocatekulbayev/155