tgoop.com/centerasiastudy/13946
Last Update:
Ҳабарингиз бор, Толибон Амударёнинг Балх қисмида Қўштепа каналини қурмоқда, канал сувининг Афғонистон шимолидаги ҳудудларга йўналтирилиши Туркманистон ва Ўзбекистонннинг айрим вилоятларида сув тақчиллигига олиб келади.
The Economist прогнозига кўра, агар канал қуриб битказилса, минтақавий можаронинг кучайишига олиб келиши мумкин. Канал Амударё сувини Ўзбекистон билан чегарага йўналтиради. Афғонистон электр энергиясининг катта қисмини Ўзбекистондан импорт қилиши ҳисобга олинса, “Толибон” қўшни республикага қарши чиқолмайди.
Канал қуриб битказилганда сув кам йилларда сув 34 куб километргача пасайиб кетадиган Амударёнинг деярли 10 куб километр, яъни учдан бир қисм суви Афғонистоннинг ичкари ҳудудларига оқиб кетади. Бу эса Хоразм, Бухоро, Сурхондарё ва Навоий вилоятлари ҳамда Қорақалпоғистон Республикаси учун жиддий оқибатлар яратиши мумкин.
“Иқлим ўзгариши Ўзбекистонни 15 фоиз сув йўқотишига сабаб бўлмоқда, агар канал қурилиши ортидан яна 10 фоиз йўқотса, Ўзбекистон 25 фоиз сув йўқотиши мумкин”, — дейилади яна бир прогнозда.
Маълумот ўрнида, Марказий Осиё минтақасини сув билан таъминлайдиган қор ва муз майдонлари шиддат билан қисқармоқда. Сўнги 50 йилда музликларнинг учдан бир қисми қуриб битган.
Афғонистон муваққат ҳукуматининг бош вазири Абдул-Ғани Бародар март ойида Қўштепа канали қўшни давлатларнинг сувдан фойдаланиш ҳуқуқларини бузмаслигини таъкидлади.
Kun.uz нинг айни мавзудаги суҳбати-
https://youtu.be/_FFtUfZR19w
BBC News Uzbek нинг ҳам шу мавзудаги суҳбат- https://youtu.be/NCiC6XA3qDM
- Taliban’s new canal
- The Taliban are digging an enormous canal
Library @centerasia_library
Каналга уланиш
@centerasiastudy
BY Markaziy Osiyo
Share with your friend now:
tgoop.com/centerasiastudy/13946