🏴 Пад Дамаска и перспективе успона терористичке претње🔹 Трагични
колапс сиријске државности којем сведочимо у овом тренутку тешко да неће утицати на
раст терористичке претње како у самој Сирији (или ономе што од ње остане), тако и шире, а говорећи о овој теми, пажњу можемо обратити на неколико различитих фактора.
🔹 На првом месту, упркос покушајима Запада да ребрендира
Тахрир ал Шам и представи их као некакве прогресивне исламисте, чињеница остаје да се значајне територије некадашње Сирије сада налазе под контролом групе која има корене у
Ал Каиди и
Фронту Ал Нусра.
🔹 Друго, приликом њиховог марша на Дамаск,
паравојне формације које се сада називају опозицијом
ослобађале су затворенике из практично свих затвора на свом путу, а међу такозваним "политичким затвореницима" нашли су се и некадашњи
високи званичници различитих терористичких група укључујући ту
Исламску државу.
🔹 Најзад, упркос слављеничком расположењу антидржавних снага и сиријске дијаспоре у земљама запада,
економски проблеми Сирије нису нигде нестали — штавише, скорашњи догађаји, укључујући ту и
израелско бомбардовање бројних циљева, међу којима су и
научни институти само су додатно погоршали иначе тешку ситуацију због чега ће Сирија, нажалост, остати плодно тле за
радикализацију и
регрутацију.
🔻 Нова фаза глобалног џихада 🔹 Упркос томе што земље блискоисточног региона
немају интереса у формирању
новог калифата по узору на некадашњу
Исламску државу у Ираку и Сирији у тренутној атмосфери
глобалне нестабилности, а неки од актера као што је
Катар рачунају на заступнике својих интереса у новој Сирији,
инструментализација тероризма од стране
Вашингтона која је током читаве године била у успону представља
гаранцију опстанка терористичких мрежа у разореној земљи.
🔹 Притом, заступљеност како
чеченских сепаратиста, тако и
средњњазијских радикала у редовима паравојних група које су марширале на Дамаск указује на то да ће примарни задатак нових исламистичких ћелија бити
унутрашња дестабилизација Русије са покушајима распламсавања мржње између хришћанског и муслиманског становништва.
🔻 Постоји ли опасност за Србију? 🔹 Са назнакама
заоштравања мигрантске политике у Европи — колико данас, Данска, Норвешка, Немачка, Аустрија и Белгија
обуставиле су разматрање захтева за азил који долазе од грађана Сирије — раст броја избеглица у некада
транзитним земљама је очекиван.
🔹 А, знајући да ће
турско-сиријска граница остати отворена услед блиских веза Анкаре са очекиваним званичницима нове сиријске владе, постоје значајне шансе да ће тзв
балканска рута и даље бити активна, тим пре уз познату порозност грчко-турске границе.
🔹 За Србију
посебно озбиљан безбедносни изазов представљају
исламисти албанске националности који овом рутом могу доћи до
Северне Македоније, а одатле прећи на окупирану територију
Косова и Метохије.
🔹 Имајући на уму
либералан став приштинских сепаратиста према (некадашњим)
припадницима терористичких организација, као и постојање читавих
искључиво албанских одреда који су се борили у Сирији (као на пример
Џемат Албан), јасно је да се ради ради о претњи коју не треба схватити олако.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
