🔫 Кубаснка криза 2.0 — Раст тензија на северу Европе почетком децембра🔹 У протеклих само неколико дана дошло је до
значајног раста тензија на северу Европе, првенствено око руске ексклаве
Калињинграда, као и дуж граница
Русије и
Белорусије — разлог због ког је ово прошло релативно незапажено јесте што су ови догађаји били мање означени
директним саопштењима званичника, а више
конкретним војним маневрима које смо могли пратити на терену.
🔻 Хронологија догађаја🔹 Прве назнаке нове фазе ескалације могли смо пратити са доласком
америчких стратешких бомбардера B-52H на базе у Скандинавији — летилице оружаних снага САД почетком месеца извеле су неколико летова у
непосредној близини руских граница, притом симулирајући ударе на главну базу Северне флоте армије РФ у Североморску. У истом периоду (27. новембра - 4. децембра),
НАТО је релизовао операцију детаљног извиђања
Калињинграда коју је спровело
пет извиђачких авиона пакта (из ескадрила
САД,
Велике Британије и
Шведске), док су амерички војни сателити направили чак
61 снимак руских војних и војно-индустријских објеката на територији ексклаве.
🔹 Само три дана по окончању америчких провокативних активности, 7. децембра, заменик начелника
белоруског генералштаба Сергеј Лагодјук објавио је о новом договору између Москве и Минска који ће омогућити размештање
балистичких ракета средњег домета Орешник на белоруској територији. Притом, за разлику од
тактичког нуклеарног наоружања, Минск ће имати потпуну
аутономију у одабиру циљева у случају да се појави војна неопходност за овакав корак.
🔹 Два дана касније, 9. децембра, представник Русије при ОДКБ
Виктор Васиљев саопштио је да Москва примећује
концентрацију НАТО снага на границама Савезне државе Русије и Белорусије уз назнаке припреме за могуће размештања
система тактичког нуклеарног оружја.
🔹 Већ наредног дана, 10. децембра, амерички лист
The National Interest објављује
текст у ком тврди да
Пентагон разматра могућност
размештања својих нуклеарних бомби B-61 на територији
Пољске чиме би практично било одговорено на
нуклеарне амбиције Варшаве која је током преходних месеци више пута званично саопштавала не само о спремности, већ и о
неопходности свог укључивања у НАТО програм
Nuclear Sharing који предвиђа формирање
нуклеарних база САД на пољској територији — овај корак значио би
ревизију трентуне америчке политике према којој чланице НАТО које су приступиле пакту после 1997. године (ради се углавном о државама бившег Варшавског пакта) не могу бити укључене у овај програм.
❓ Импликације 🔹 Уколико овај низ догађаја сагледамо у светлу не само убрзане
милитаризације Балтика и Скандинавије, већ и све учесталијих упозорења
војно-обавештајног сектора Белорусије о плановима НАТО за
оружану дестабилизацију земље, постаје јасно да се ради о само још једној епизоди ширег
погоршања војно-безбедносне ситуације на северу Европе које у овом тренутку не показује никакве назнаке окончања.
🔹 И мада обе стране размештају (или наговештавају да ће разместити) своје
стратешке капацитете на новим територијама, паралеле са
кубанском кризом ту се завршавају — уколико се догађаји 1962. умногоме сматрају
врхунцем хладног рата након ког је уследила постепена
деескалација и
регулација односа СССР и САД, ситуација је сада супротна.
🔹 Израњајућа криза на северу Европе резултат је
потпуног колапса међународне безбедносне архитектуре и одбацивања свих споразума и постулата који су успостављени у ери блоковске поделе света што је довело до
непоправљививо нарушене стратешке равнотеже — другим речима, оно што се догађа сада директна је последица
америчких претензија на глобалну доминацију. И за сада, о промени политике Вашингтона не може бити ни речи.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
