🇸🇾🇹🇷🇺🇸 Борба за контролу над Сиријом — Како различити центри моћи покушавају да остваре своје интересе у разореној земљи🔹 Упркос помпезним саопштењима новог лидера Сирије
Абу Мухамеда ал-Џавланија о некаквом успеху такозване сиријске револуције и светлој будућности пред земљом, ситуација на терену након пада владе Башара Асада
није би близу стабилне — док се Израел занима уништењем војних, индустријских и научних потенцијала некадашње Сирије,
протурска СНА наставља да спроводи операције против различитих
курдских група, потискујући их преко реке
Еуфрат која у овом тренутку функционише као
de facto граница између територија под контролом СНА и Тахрир ал Шам и оних под контролом СДС.
🔹 Притом, сада већ многобројни извештаји о
колонама турске војне технике дуж сиријске границе, са неким наводима о њиховом преласку граничног прелаза
Џараблус, те уклањању раније постављене ограде на
линији Тел Абјад - Аин ал Араб указују на високу вероватноћу скорог почетка дуго најављиване
офанзивне операције Анкаре усмерене на потискивање курдских снага из приграничних регија Сирије — како ће ова операција бити спроведена, имајући на уму чињеницу да се пре свега два дана
оружане снаге САД заузеле некадашњу руску војну базу у Аин ал Арабу остаје отворено питање.
🔻 Могућност договора СДС и Тахрир ал Шам🔹 Додатна потешкоћа за реализацију турског плана може произаћи из евентуалног
договора између нових сиријских власти, већински сачињених из лидера терористичке Тахрир ал Шам, и
курдских СДС — према писању неких локалних медија, две стране већ су
отпочеле преговрони процес који би требало да доведе до постизања политичког договора о укључивању тзв
Аутономне администрације северне и источне Сирије у нову владу.
🔹 Према саопштењу главнокомандујућег СДС
Мазлума Абдија, курдска група
признала је нову владу као легитимну и спремна је да формално пошаље своју делегацију у Дамаск, подижући тако односе на виши ниво — овакав сценарио
није немогућ, посебно због тога што би он несумњиво ишао на руку
Вашингтону који би истовремено и
спречио сецесију источне Сирије која би изазвала не само
агресивну реакцију Турске, већ и могућу
експлозију сепаратизма у Ираку, и осигурао
контролу над сиријским нафтним пољима посредствој својих прокси-снага.
🔹 Но, ни овакав развој догађаја не можемо сматрати извесним — у редовима СДС већ видимо одређену
фрагментацију и појављивање различитих струја. Неке од њих, углавном састављене од
арапских племена које живе на простору источно од Еуфрата отворено су
подржале Тахрир ал Шам и иступиле против даљег опстанка курдске аутономије. На овом простору појавиле су се и бројне нове групе (мада више него ограничене у свом стварном утицају) које почињу да делују као својеврсна
опозиција курдским СДС и није искључено да нова влада у Дамаску може искористити ове струје да оправда
војно решење курдског питања.
🔻 Руске базе између Турске и ЕУ🔹 Иако ограничене територије око
руских база у
Тартусу и
Латакији у овом тренутку остају својеврсна оаза стабилности у врло турбулентној ситуацији, оне нису изузете од тренутне борбе за утицај — колико јуче, шефица европске дипломатије
Каја Калас поручила је да је
ликвидација војног присуства РФ основни предуслов за успостављање дијалога између Брисела и (новог) Дамаска.
🔹 Из Анкаре, међутим, као одговор стигла је порука да
Русија врло вероватно неће напустити Сирију, те да је Турска спремна да
пружи Москви неопходну подршку за даље деловање у земљи — овде, међутим, не треба имати никаквих илузија. Турској апсолутно није стало до опстанка руских база на простору који је
Реџеп Тајип Ердоган већ описао као не само бившу, већ можда и будућу
провинцију Отоманског царства, ради се просто о врло погодној
полузи утицаја којом се Анкара служи да покаже да је управо она, а не ЕУ, центар моћи који ће одредити будућност Сирије.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
