Али, није само Операциони дневник Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", познатијег као Гвоздени пук, оно по чему сам писао роман. Коришћени су и мемоари војника, новински чланци тадашње штампе, давно заборављене књиге штампане непосредно после ратних збивања, као и документи бројних архива и музеја, широм Србије. Све то проткало је мој роман о Гвозденом пуку, не би ли он на веродостојан начин представио живот, идеје, жртве и подвиге наших предака.

Док је постојала српска држава у којој није све било подређено томе како преживјети изборе, за оне који не знају, звала се Краљевина Југославија, постојао је централни национални празник, и славио се за Видовдан. Ако погледамо на календар, мање више сваки дан је по нечему историјски битан. У српској историји и превише је ратова, славних побједа, трагичних пораза, оснивања држава, доношења устава и свега сличног што је достојно празновања.

Само један догађај је толико битан да за њега можемо рећи да је фокусна тачка српства. Не зато што је Косовска битка најважнија битка, већ што се прича о њој вијековима преносила. Та прича је одржавала дух народа у ропству, она га је подстицала да избори слободу, једном, други пут, и колико год пута да буде потребно. Цар Лазар, Милош Обилић и несретно оклеветани Вук
Бранковић
шифре су које разумији сви Срби, уназад осам вијекова

Ова историјска дигресија је потребна да би се схватило да Кулин не мора (заправо ни не смије) бити само лик са брадом и мачем, већ да се његов значај може представити на другачији, симболички начин. Споменик у облику мраморја, средњовјековног надгробног споменика, украшен мотивима тог доба, исписан текстом повеље, са истакнутим словом ђерв, са Кулином представљеним као што се представљају јунаци на мраморовима (стећцима), то је већ идеја која има дубљу симболику и више димензија у поруци која се шаље.