Ми знамо ко смо

Од 1945. године до наших дана, а нарочито у посљедњих неколико деценија, тешко је пронаћи неко питање или проблем који је у одређеном моменту у Црној Гори био актуелизован, а да није био праћен снажним тенденцијама да се његово разрјешење у што већој мјери ослони на неистинитост, насиље, апсурд и отклон од традиције и континуитета.

Међутим, чини се да ни у једном случају глас науке и глас разума није толико занемарен као када је у питању статус српског језика. Све то нас ставља у позицију да већ деценијама морамо да објашњавамо толико очигледну, историјски и научно утемељену, истину о српском језику у Црној Гори. Ипак, пошто је усуд времена у којем живимо такав, није згорег што више подсјећати на просте научне факте. Српски језик једини је лингвистички утемељен језик у Црној Гори. Његов научни идентитет почива на јасним лингвистичким критеријумима: – структурном, генетском и комуникативном. Укратко, структурни критеријум подразумијева да српски језик има своју граматичку структуру (нпр. своје облике падежа и глаголских времена), његова генеза (поријекло) осликана је у новоштокавском источнохерцеговачком дијалекту који је Вук Стефановић Караџић стандардизовао и кодификовао, а комуникативним критеријумом обухвата се разлика у разумљивости у односу на друге језике и њихове говорнике. Једино српски језик у Црној Гори испуњава назначене парамтере и није изведен из било којих политичких критеријума идентификације.
Његов историјски континуитет у Црној Гори посвејдочен је величанственим културним благом попут Мирослављевог јеванђеља или прве јужнословенске штампане ћириличне књиге Октоиха првогласника, настављен првим српским букваром инока Саве, све до времена Петровића у којем се штампао Српски буквар, а у школама учили предмети Српски језик и Српска историја.

Упркос свему неведеном, као и чињеници да већ деценијама српским језиком говори највећи број грађана Црне Горе, он нема задовољавајући статус. Наша је обавеза да то промијенимо.

www.tgoop.com/mzkscg/176

759 viewsOct 31, 2024 at 12:12

Од 1945. године до наших дана, а нарочито у посљедњих неколико деценија, тешко је пронаћи неко питање или проблем који је у одређеном моменту у Црној Гори био актуелизован, а да није био праћен снажним тенденцијама да се његово разрјешење у што већој мјери ослони на неистинитост, насиље, апсурд и отклон од традиције и континуитета.

Међутим, чини се да ни у једном случају глас науке и глас разума није толико занемарен као када је у питању статус српског језика. Све то нас ставља у позицију да већ деценијама морамо да објашњавамо толико очигледну, историјски и научно утемељену, истину о српском језику у Црној Гори. Ипак, пошто је усуд времена у којем живимо такав, није згорег што више подсјећати на просте научне факте. Српски језик једини је лингвистички утемељен језик у Црној Гори. Његов научни идентитет почива на јасним лингвистичким критеријумима: – структурном, генетском и комуникативном. Укратко, структурни критеријум подразумијева да српски језик има своју граматичку структуру (нпр. своје облике падежа и глаголских времена), његова генеза (поријекло) осликана је у новоштокавском источнохерцеговачком дијалекту који је Вук Стефановић Караџић стандардизовао и кодификовао, а комуникативним критеријумом обухвата се разлика у разумљивости у односу на друге језике и њихове говорнике. Једино српски језик у Црној Гори испуњава назначене парамтере и није изведен из било којих политичких критеријума идентификације.
Његов историјски континуитет у Црној Гори посвејдочен је величанственим културним благом попут Мирослављевог јеванђеља или прве јужнословенске штампане ћириличне књиге Октоиха првогласника, настављен првим српским букваром инока Саве, све до времена Петровића у којем се штампао Српски буквар, а у школама учили предмети Српски језик и Српска историја.

Упркос свему неведеном, као и чињеници да већ деценијама српским језиком говори највећи број грађана Црне Горе, он нема задовољавајући статус. Наша је обавеза да то промијенимо.

BY Ми знамо ко смо