Ми знамо ко смо

Наиме, не само да су свеци-заштитници постали својеврсни симболи бројних просвећених европских земаља – попут Св. Ђорђа, још од периода Тјудорових националног енглеског светитеља, чији се дан обиљежава и у Даунинг стриту и чије су инсигније на званичној енглеској застави – него и бројни европски градови имају и прослављају своје светитеље. Тако се у Паризу поштује Света Геновева, заштитница главног француског града; Св. Петар је заштитник града Рима и у вјечном се граду његов дан прославља сваког 29. јуна, чак су и у Бриселу Св. Арх. Михаил и Св. Гудула (Бриселска) уважени као заштитници незваничног главног града Европске уније (политичког савеза чија плава боја на застави означава Богородицу, а дванаест звјездица њен ореол). Град Брисел, истовремено, баштини и кроз своје званичне симболе, заставу и грб, представу Архангела Михаила итд. Да ли је за ЦДТ неевропска и дискриминаторна тековина према којој већина баварских градова, па и Минхен, има Маријине Тргове (Marienplatz) са киповима Пресвете Богородице на којима стоји како је она »Patrona Bavariae«?

Ваља, у овом смислу, поменути и да је и Европски суд за људска права у познатој одлуци „Лауци” из 2011. пресудио да чак и истицање симбола распећа у државним школама у Италији, секуларној држави, не вријеђа слободу и једнакост вјероисповијести, па самим тим ни секуларни карактер државе, онако како је дефинише Европска конвенција о људским правима. „Сви свети” – празник којим се прослављају сви светитељи (у римокатоличкој традицији 1. новембра) званичан је, и нерадни дан, у многим земљама ЕУ (укључујући Шпанију, Италију, Француску, Белгију, католичке дјелове Њемачке итд.).

Наравно, подржавамо, не само у том смислу, иницијативу никшићке скупштинске већине да Св. Василије Острошки и званично постане слава овог града, као и да Св. Петка постане слава општине Пљевља – у питању су хришћанске и најбоље европске тековине, и та се два односа према традицији и савремености ни на који начин не потиру. Јасно: уз наду да ће монолитне интерпретације историографије у маниру превазиђених тоталитарних, антидемократских режима и идеологија осуђених од стране Европског парламента, завршити тамо гдје су завршили и ови режими – у прошлости.

2/2

www.tgoop.com/mzkscg/204

642 viewsJan 27 at 15:39

Наиме, не само да су свеци-заштитници постали својеврсни симболи бројних просвећених европских земаља – попут Св. Ђорђа, још од периода Тјудорових националног енглеског светитеља, чији се дан обиљежава и у Даунинг стриту и чије су инсигније на званичној енглеској застави – него и бројни европски градови имају и прослављају своје светитеље. Тако се у Паризу поштује Света Геновева, заштитница главног француског града; Св. Петар је заштитник града Рима и у вјечном се граду његов дан прославља сваког 29. јуна, чак су и у Бриселу Св. Арх. Михаил и Св. Гудула (Бриселска) уважени као заштитници незваничног главног града Европске уније (политичког савеза чија плава боја на застави означава Богородицу, а дванаест звјездица њен ореол). Град Брисел, истовремено, баштини и кроз своје званичне симболе, заставу и грб, представу Архангела Михаила итд. Да ли је за ЦДТ неевропска и дискриминаторна тековина према којој већина баварских градова, па и Минхен, има Маријине Тргове (Marienplatz) са киповима Пресвете Богородице на којима стоји како је она »Patrona Bavariae«?

Ваља, у овом смислу, поменути и да је и Европски суд за људска права у познатој одлуци „Лауци” из 2011. пресудио да чак и истицање симбола распећа у државним школама у Италији, секуларној држави, не вријеђа слободу и једнакост вјероисповијести, па самим тим ни секуларни карактер државе, онако како је дефинише Европска конвенција о људским правима. „Сви свети” – празник којим се прослављају сви светитељи (у римокатоличкој традицији 1. новембра) званичан је, и нерадни дан, у многим земљама ЕУ (укључујући Шпанију, Италију, Француску, Белгију, католичке дјелове Њемачке итд.).

Наравно, подржавамо, не само у том смислу, иницијативу никшићке скупштинске већине да Св. Василије Острошки и званично постане слава овог града, као и да Св. Петка постане слава општине Пљевља – у питању су хришћанске и најбоље европске тековине, и та се два односа према традицији и савремености ни на који начин не потиру. Јасно: уз наду да ће монолитне интерпретације историографије у маниру превазиђених тоталитарних, антидемократских режима и идеологија осуђених од стране Европског парламента, завршити тамо гдје су завршили и ови режими – у прошлости.

2/2

BY Ми знамо ко смо