Са поносом вам саопштавамо да је наша организација, Српски Соко, ступила у сарадњу са братском руском организацијом, Русов, која заступа идеје јединства свега словенског против германске претње. У прилог успешности ове организације је и то што имају чланове из свих словенских земаља, самим тим доказујући своју искрену веру у идеал свесловенског јединства. Поред сопствених чланова сарађују са многим пансловенским групама у словенским државама. Овиме и наша организација улази у мрежу и сарадњу са многим другим сличним групама.

Многи чланови Русова су од почетка СВО-а у редовима руске армије као добровољци. Боре се за уједињену Велику Русију и за слободу малоруског народа против издајица и непријатеља нашег рода! Како делимо исту словенску крв, тако делимо и жртву коју нам наносе туђински врагови. Надамо се да ће ова сарадња и наше братство трајати на много лета! Слава Србији и Русији!Слава нашем роду словенском!

https://www.tgoop.com/DvizhenieRusov

Сербский портал «Националист» опубликовал информацию о присоединении организации «Сербский сокол» к Международному движению «РУСОВ». Работаем дальше, славяне!

Сокрушительное поражение России в Сирии — это еще и великая победа Турции, которая на шаг ближе становится к воплощению в реальность концепции Великого Турана

ВРАГ У ВОРОТ: тюркская угроза

Великий Туран — влажная мечта Турции по включению в свой состав территории тюркских народов, среди которых сами турки, азеры, узбеки, киргизы, казахи, а также татары, башкиры и чуваши. Уже сегодня турко-наци рисуют карты объединенного государства, которое занимало бы пол Азии и отгрызло бы пол России. ХХ век должен был стать веком панславизма, но вместо объединения славян мы получили только новые конфликты. ХХI век и вовсе рискует стать веком пантюркизма.

Мягкая сила исламизации

Недавно в Татарстане (самом лакомом для Турции регионе РФ) прошло празднование Дня независимости Турции: прямо на сцене в школе Адымнар десятки детей были одеты в футболки с красными флагами с полумесяцами или с азерскими тряпками. К слову, эти страны поставляют хохлам оружие, убивающее отцов этих детей. Школа Адымнар — не единственное заведение в Казани, где нашла почву бацилла пантюркизма: несколько лет назад со скандалом закрыли школу детей Линара Якупова, в которой преподавали на турецком языке и висели карты Турана. В России уже давно эпидемия тюркофилии: чернильные шлюхи едут туда на проеб к шерстистым черкашам, латентные чернильницы взахлеб смотрят турецкие сериалы, азерская и узбекская диаспоры держат целые города.

Баку-на-Неве

Это уже давно не город Петра, это город Петра-оглы: последние губернаторы города — выходцы из Азербайджана. Уже давно никто, кроме азерской диаспоры, принимать значимые решения, менять и назначать главу города не имеет права. С полного попустительства дефектной системы прекрасный русский европейский город превращается в помойный азерский притон. Вспомните 78 отдел МВД, где власть захватила диаспора, выдавливает всё русское и потворствует всему анти-русскому.

Многонациональный путь к Турану

30 лет назад на референдуме о независимости большинство жителей Татарстана поддержали идею о выходе из состава РСФСР. Только путем уступок мы сохранили эти земли и не допустили еще одной гражданской войны. Спустя три десятилетия фестивалей плова, праздников турецкой культуры и миграции-оккупации наших городов диаспорами — какого итога стоит ждать? Если русским нельзя быть русскими, а национализм тюрок только поощряется, если власти устраивают крестопад и целуют  коран — ждите только нарастания сепаратизма и исламизации. Они уже начали войну против русских. Сейчас большинство нашей молодежи — это кормовые степашки на убой для агрессивных и чотких оглы-бандитов. Убейте жертву в себе, с этого стоит начинать.

Взято из Осколок

Символика Международного движения «РУСОВ» уже в Белграде у наших сербских братьев из панславяской организации «Сербский сокол», которая недавно присоединилась к нам.

Работаем, братья! Славянское Солнце встаёт! 🇷🇸🤝🏻🇷🇺

Фото от нашего сербского брата из организации «Сербский сокол». Русские и сербы братья навсегда! 🇷🇸🤝🏻🇷🇺

РУСОВ

После 7 година правне борбе и пар година затвора, Роб Рундо је коначно слободан човек!
Роб Рундо је амерички националиста који се бори против настране либералне идеологије, глобализма и америчке интервенционе политике по свету.

Био је прогоњен од стране FBI и уточиште је пронашао у Србији где је пронашао православље, пригрлио нашу веру и крстио се као православац, те је помагао српску националну идеју и учествовао у бројним хуманитарним акцијама за децу Косова, наше ветеране и још много тога...
Рундо срећна ти слобода!

Сербские соратники «РУСОВ» из города Нови-Сад у памятника Светозару Милетичу – самому известному сербскому политическому деятелю Воеводины ХIX векa. Работаем, братья! 🇷🇸🤝🏻🇷🇺

Срећно Бадње вече, словени!

Клуб друZей Родионова

У раним јутарњим сатима, шиптарски окупатори, потпомогнути западним врагом (Еулексом) упали су у наше институције на Косову и Метохији. Ово је поново велика победа националне политике тренутне власти према јужним српским крајевима.

Подсетимо се 15. јануара 1999. године, када српска полиција упада у село Рачак и уништава ОВК терористе. Акција је спроведена изванредно, уз само једну жртву са српске стране и то хвала Богу само рањавање.

Нажалост, оружје које су злотвори користили против наше државе и народа остало је поред тела, а затим је склоњено од стране других Шиптара. Каснији резултати увиђаја ,,западних миротвораца" указали су на смрт терориста у борби, а не на некакав масакр. Ипак то их није спречило да прикажу догађај на погрешан начин, затим покрену хајку и коначно започну бомбардовање наше Отаџбине.

Седам година нема одговора, нема осумњичених и нема кривца. Одавно је Оливер у загрљају Христовом, а наша борба за откривањем његовог убице није се помакла са почетне тачке.

Ово не говоримо као да смо чланови странке коју је водио или као људи који се слажу са свим његовим ставовима, али говоримо као Срби! Његово убиство само је доказало слабост тренутне власти да одржи мир и стабилност на Косову и Метохији. Да те фамозне речи још увек нису сигурна лука нашем народу на Космету.

Нека нам његова борба буде светионик и узданица. До ослобођења Старе Србије! Ове године у Призрену!

На данашњи дан, пре тачних 80 година, преминуо је српски војвода Петар Бојовић. Боље речено убијен је. Његова смрт уследила је од комунистичког окупатора. О успесима славног војводе можемо дуго писати и причати, али то остављамо за други пут. Данас се сећамо трагедије која је довела до његове преране смрти.

Учесник, свих ратова од 1876-1941. године које је водила Србија, затим Југославија, био је осрамоћен, испитиван и злостављан у казамату из простих разлога: не прихватање богоборне комунистичке идеологије и давање подршке покрету генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Иако немамо довољно доказа да са сигурношћу тврдимо да је умро услед батина, свакако кроз хапшење, лоше услове у затвору и ментално злостављање јунака српског народа у 86. години свог живота, чињенице нам говоре о односу такозваних ослободилаца према војводи. Поред тога, не можемо искључити могућност физичког насиља и због односа који је имала комунистичка власт према породици покојног војводе и према самој смрти овог див јунака, односно недозовољавање доласка на сахрану ,,народног непријатеља"!

Слава теби јуначе! Слава делу и животу твоме! Мир нека те нађе у загрљају Христа Бога!

Војвода Живојин Мишић, најпознатији српски војсковођа Првог светског рата, а такође најбољи стратег у моферној српској историји, заклопио је очи на данашњи дан 1921. године. Борио се са туберкулозом једнако снажно као и са непријатељима свог народа, али овај пут није однео победу. Кроз читав живот многи нису очекивали од њега огромне успехе које ће временом чинити и победе које ће донети српском народу.

Већ током Првог српско-турског рата 1875-1876. године биће награђен Златном медаљом за храброст. Током наредних ратова и мирнодопских година напредоваће кроз службу услед своје огромне посвећености према војној науци. Прва права препрека за Мишића биће пензионисање марта 1904. године на наговор мајских завереника, који су ово правдали такозваном лојалношћу Мишића према тада непостојећој династији Обреновић. Нажалост запашће у велике дугове, услед вишечлане породице коју је имао са својом женом Лујизом. Коначно биће реактивиран у службу 1909. године на предлог Радомира Путника, једног од људи који је највише веровао у Мишића током читавог њиховог познанства.

Као помоћник начелника штаба Врховне команде уз генерала и будућег војводу Путника осмислиће планове за ослобађање Старе и Јужне Србије од Турака. Након Кумановске битке биће унапређен у чин генерала. Биће поново пензионисан 1913. године да би након Видовданског атентата био реактивиран. Највећи успех његове војне каријере у Ослободилачким ратовима 1912-1918. године биће контранапад током Сувоборске операције, односно нама познате Колубарске битке. Тада ће се налазити на челу Прве српске армије, која је у овој борби имала кључну улогу, а сама победа је плод Мишићеве процене и вођства. Због овог успеха добиће чин војводе.

Једини је командант српске војске који се противио повлачењу преко Албаније и заговарао борбу до последњег, чак и кроз герилски начин ратовања. Пред ослобођење окупиране отаџбине јуна 1918. године биће постављен за начелника Врховне команде, а такође поново је био један од главних стратега офанзиве на Добро поље, а затим ослобођење Отаџбине.

Слава ти див јуначе за сва дела у име српског рода! Нека твоја душа нађе мир у загрљају Христа Бога!